ZAR SU TAKO MOĆNE TE CREVNE BAKTERIJE?!
Danas ćemo se u ovom tekstu baviti činjenicom da crevne bakterije, odnosna zdrava crevana flora ima uticaja na mentalno zdravlje.
Postoji dvosmerna komunikacija između centralnog nervnog sistema i crevnog flore ( sve crevne bakterije), koja se naziva osovina creva-mozak. Ovom temom se gastroenterolozi sve intezivnije bave poslednjih godina. Videćete i sami u tekstu da osovina creva mozak, ima vezu sa osovinom hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda o kojoj smo ranije govorili.
Sve veći broj dokaza povezuje crevne bakterije sa gastrointestinalnim i drugim bolestima.
Disbioza je poremećaj normalne ravnoteže bakterija u crevima. Tako da disbioza i upala creva se sve čeće povezuju sa više mentalnih bolesti.
Tu spadaju anksioznost i depresija, koje preovlađuju u današnjem društvu.
Probiotici, možda imaju sposobnost da uspostave normalnu ravnotežu bakterija u crevima i stoga imaju potencijalnu ulogu u lečenju i prevenciji anksioznosti i depresije.
OSOVINA CREVA-MOZAK
Zdrava funkcija creva je povezana sa normalnom funkcijom centralnog nervnog sistema. Poznato je da hormoni, neurotransmiteri i imunološki faktori se oslobađaju iz creva. Oni šalju signale u mozak direktno ili preko vegetativnog nervnog sistema koji smo više puta pominjali.
Postojanje osovine creva-mozak je predloženo je u značajnoj studiji gde su naučnici otkrili poremećeni odgovor na stres kod miševa kojima su prethodno uništene dobre crevne bakterije. Takođe je dokazano na pomenutim miševima, da je uništena crevan flora, imala negativan uticaj i na endokrini i imuni sistem.
Sada ću vas podsetiti da oko 80% ljudi sa sindromom hroničnog umora ima i sindrom iritabilnig kolona!
U nastavku vam ostavljam link za endokrinu podlogu sindroma hroničnog umora https://hronicniumor.com/endokrina-podloga-sindroma-hronicnog-umora/
Sprovedena su velika istražiavnja o upotrebi probiotika u lečenju anksioznosti i depresije. I dalje u tekstu ćemo govoriti o tome i malo šire o crevnim bakterijama.
Bitno je da upamtimo da postoji veza ili osovina creva-mozak. Ta veza preko vegetativnog nervnog sistema i preko velikog broja posrednika imunog sistema, šalju signale putem krvi ili nerava , direktno u centralni nervni sistem iz creva.
Hajde da definišemo- mikrobiom i mikrobiotu
Mikrobiom se definiše kao svi mikroorganizmi u ljudskom telu. Mikrobiota se definiše kao svi mikroorganizmi na određenoj lokaciji u telu. Kao što je na primer gastrointestinalni trakt ili koža. Znači danas kada pominjemo crevne bakterije govorimo o mikrobioti ili mikroflori creva ili crevnoj flori. To su sinonimi.
Mikrobiom i mikrobiota se razvijaju i pre nego što se rodimo u toku trudnoća. Poremećene crevne bakterije kod trudnice mogle bi izazvati lošiji kvalitet crevne flore deteta. Novorođenčad rođena vaginalno imaju veće količine bakterija u crevima, u poređenju sa onim koja su rođena carskim rezom.
Počevši od prve nedelje života, nastaje naseljavanje crevnim bakterijama kod novorođenčeta. To je i kritičan period za razvoj zdrave crevne flore. Nerazvijenost crevne mikroflore tokom ovog perioda se povezuje sa brojnim zdravstvenim rizicima kod deteta. To uključujući kasnu sepsu novorođenčeta, a kasnije u životu kardiovaskularne bolesti i alergijske bolesti.
Crevne bakterije-ishrana i crevni imunitet
Čini se da rana ishrana takođe igra ulogu u oblikovanju mikroflore/mikrobiote creva u razvoju. Dojenjem kroz mleko odojče dobija IgA. To je imunoglobulin zadužen za održavanje imuniteta prvnstveno sluznica. Neki radovi navode da dojena deca zbog prisustva tog imunoglobulina imaju više Bifidobakterija u crevima-što su dobre, poželjne crevne bakterije!
Naime Bifidobakterije mogu bebu zaštititi od različitih zapaljenskih procesa smanjujući nivoe zapaljenskih faktora (Interleukin 6). Bifidobakterije zajedno sa Laktobacilima u crevima bebe poboljšavaju stvaranje dobre osovine mozak-creva.
Poređenja radi, odojčad hranjena adaptiranim mlekom tokom prve četiri nedelje života pokazala su smanjenje ukupnog broja crevnih bakterija. Deo šećera iz majčinog mleka ostaje nesvaren dovodeći do frmentacije u debelom crevu. Ta fermentacija nam može dati grčeve kod beba, ali isto tako stvara prebiotike. Prebioticu su dobra hrana za naše crevne bakterije!
Prestankom dojenja, dolazi do promena sastava crevnih bakterija. Nemlečna hrana dovodi do promene crevne flore koja postaje slična kao kod odraslih. Promene u ishrani i kod odraslih ljudi mogu imati značajan uticaj na sastav crevnih bakterija.
Međutim, crevne bakterije se obnavljaju ako je promena u ishrani samo privremena.
Mi živimo u simbiozi sa našim crevnim bakterijama To je uzajamno korisna zajednica. Simbiotske bakterije pomažu u imunološkoj toleranciji (smanjenju preterane imune aktivnosti i imunom odgovoru), stvaranju aminokiselina i vitamina kod nas, domaćina, vodeći do zdravog metabolizma.
Crevne bakterije-crevna flora odraslih
U crevima odraslih ljudi dominiraju bakterije iz rodova Bacteroidetes i Firmicutes phila, a ne rodovi Lactobacillus i Bifidobacterium, kao kod mladog odojčeta. Ovde sam se zaustavila na dve najdominantnije vrste, ne bih da vas zamaram još mnoštvom crevnih bakterija kojih je mnogo, a nema razloga da ih sve pamtimo…
Ono što je bitno da vam naglasim, teško je definisati normalne crevne bakterije, odnosno mikrofloru creva odraslog. Na to utiču brojni faktori. Ti faktori uključuju ishranu, okruženje, godišnje doba i zdravstveno stanje pojedinca.
Važno je napomenuti da iako se crevne bakterije razlikuju između svakog pojedinca, otkeiveno je da svaka crevna flora spadu u jedan od tri tipa. Ovi tipovi se razlikuju po tome, koje crevne bakterije dominiraju u nečijim crevima?
Dokazano je da u crevima odraslih dominira jedan od tri soja crevnih bakterija, a to su: Bacteroides, Prevotella ili Ruminococcus.
Koja vrsta od ovih crevnih bakterija će dominirati jako zavisi od ishrane osobe!
Prevotella-crevne bakterije su povezane sa ishranom bogatom ugljenim hidratima. S druge strana osoba koja se hrani dominantno proteinima, imaju veću verovatnoću da poseduju tip crevnih bakterija-Bacteriodes. Ruminococcus- soj se dominantno stvara pri ishrani bogatoj vlaknima ili složenim ugljenim hidratima sa osobinama dijetetskog vlakna.
Zanimljivo je da su ovi tipovi nezavisni od komponenti životne sredine. U to ubrajamo starost, indeks telesne mase, pol i geografska lokaciju. Izgleda da zavise samo od ishrane i genetike.
Osobe sa dobrim crevnim bakterijama/mikrobiotom imaju smanjen rizik od metaboličkih bolesti-kardiovaskularne bolesti, dijabetes tip II i gojaznosti. Te osobe imaju crevne bakterije koje imaju povećanu moć stvaranja butirata. Butirati su kratkolančane masne kiseline koje čuvaju zdravlje digestivnog trakta i održavaju dobru ravnotežu dobrih crevnih bakterija.
Za više informacija o samim funkcijama butirata i njihovom dobrinosu osovini mozak-creva kliknite na link
Još malo o butiratima…
Takođe se pokazalo da masne kiseline kratkog lanca kao, što su propionska i buterna, nude značajne prednosti u smislu regulacije određenog dela imuniteta (T ćelijski imunitet). Sve to utiče na očuvanje zdrave osovine mozk- creva.
Kod osoba koje imaju lošije crevne bakterije, odnosno lošiju mikrofloru creva, više je bakterija koje stvaraju, sklonost ka inflamaciji-zapaljenju. Te osobe su u velikom riziku da razviju sindrom iritabilnog kolona.
Rađene studije sa uzorcima stolice su pokazale da loš sastav crevnih bakterija u debelom crevu, dovodi nas u opasnost od sindroma iritabilnog kolona.
Crevne bakterije-malo detaljnije o disbiozi!
Kada se crevna mikroflora, odnosno crevne bakterije suoče sa promenama u ishrani, stresom ili antibioticima, manja se i njihova normalna ravnoteža. Disbioza bi uprošćeno rečeno predstavljala tu promenu normalnih crevnih bakterija, odnosno mikroflore. Odnosno zamana i potiskivanje dobrih i požljnih crevnih bakterija, lošijim i potencijlno štetnim crevnim bakterijama. Kao i samnjenje količine dobrih crevnih bakterija.
To stanje dovodi do povećane crevne propustljivosti i dozvoljava različitim velikim molekulima da prolaze kroz zid creva u cirkulaciju. To su nus prudukti metabolizma i delovi bakterija, kao i same bakterije. Svi oni dobijaju šansu u takvim okolnostima da ispolje svoje potencijalno štene efekte na različitim mestima u organizmu.
To je fenomen koji se zove- sindromom propustljivog creva. Povećana crevna propustljivost dovodi do štetnih efekata na imuni sistem domaćina. A to može dovesti do bolesti kao što su inflamatorna bolest creva, dijabetes, astma i psihijatrijski poremećaji uključujući depresiju, anksioznost.
Postoje studije koje pokazuju da i Candida albicans-gljivica i normalni stanovnik creva kada je u normalnoj količini zastupljena živi u simbozi sa nama. U određenim uslovima kod prenamnožavanja može dovseti i do ozbiljnih mentalnih problema.
Crevna inflamacija-kako stiže do mozga?
Upala u crevima kod gore navedenih premećaja dovodi do oslobađanje citokina ( nazovimo ih hormonima imunog sitema) i neurotransmitera- posrednika u prenosu razičitih informacija ka mozgu. Neurotransmiteri su jedinanja koja oslobođena u mozgu i crevima dovode do promena u mentalnom funkcionisanju. Svi ih imamo!
Sećate se, važno je da su u ravnoteži. Svaki od njih ima tačno definisane, mada još uvek nerazjašnjene sve uloge.
Povećana crevna propustljivost daje mogćnost pomenutim citokinima i neurotransmiterima da putem krvi dolaze do mozga. Na taj način menjaju funkciju mozga što bi moglo dovesti do anksioznosti, depresije, promena pamćenja.
Meni se čini da je ovo dvosmerna ulica. I zanimljivo je pitanje „Da li je i ovo začarani krug gde, poremaćaj crevne flore dovodi do mentalnog poremećaja, a mentalni poremećaj dalje remeti crevne bakterije?“
Crevne bakterije-depresija
Depresivne poremećaje karakterišu morfološke ( anatomske promene), organizacione promene i biohemijske promene u funkcionisanju mozga. Smatra se da bolest počinje kada dođe do poremećaja regulacije ovih komponenti. Neki autori je pripisuju i oslobađanju citokina kao posledica preteranog odgovora organizma na stresore. Kome nije još uvek jasno šta su citokini ostavljam vam link da pogedate
Volela bih da koristim jednostavniji rečnik, ali mi se čini da kada bih još više uprostila, tekst bi izgubio smisao! Zato pitajte ako vam je nejasno 🙂
Sproveden je test gde su zdravim ljudima bez prethodne istorije depresije ubrizgavani citokini u krv. Da li pretpostavljate šta im se desilo ?
Ti ljudi iz eksperimnta su razvijali simptome depresivnog raspoloženja!
Sada možemo napraviti korelaciju sa oštećenjem crevnih bakterija, upalom i povećanom propustljivošću creva. Sve to preko pomenutih krvnih i nervnih posrednika stiže do mozga. Ako dovoljno dugo traje dovodi do poremećaja raspoloženja!
Za kraj da kažem da nam ti famozni citokini dovode do aktivacije osovine mozak-nadbubrežna žlezda što dovodi do pokačanog lučenja, našeg hormona stresa kortozola!
Pojačana ili poremećena aktivnost osovine hipotalamus-hipofiza -nadbubrežna žlezda je jasno biološko ispoljavanje u depresiji i anksioznosti.
I opet da naglasim sve ove informacije obrađuje naš centar emocionalnog života-limbički sistem.Već smo u jednom od prethodnih tekstova govorili o tome…ukoliko nije jasno pročitajte, koristiće da razumete https://hronicniumor.com/postkovid-sindroma/
Za više informacija o međusobnom uticaju uma na telo i obratno pogledajte vido fantastične dr Snipers klikom na link
Mentalno zdravlje-možda probiotik može pomoći?
U istraživanjima se pokazalo se da bifidobakterije menjaju određene receptore u mozgu i smanjuju kortizol. Takođe je dokazano da, uravnotežen parasimpatički nervni sistem je preduslov za efekte bakterija i njihov odgovor na stres.
Probiotici su živi mikroorganizmi, kvasne gljivice i bakterije, koji su koriste kao suplementi sa drugim lekovima ili samostalno. Određena istraživanja su dokazala koristi probiotika, kao alternativni tretmani za anksioznost i depresiju.
Probiotici su takođe proučavani u kontekstu smanjenja stepena zapaljenja u orbanizmu, a pojedini ispoljavaju i antialergijske efekte. Neke studije su otkrile da su ljudi koji pate od hronične upale su pozitivno reagovali na uzimanje probiotika. Verovatno pošto su probiotici smanjili proizvodnju tih inflamacionih faktora( citokina).
Kod pacijenata sa organskom zapaljenskom bolešću creva (npr. Kronova bolest), probiotici su dovodili do smanjenja zapljenja i smanjenja crevne propustljivosti.
Takođe je utvrđeno da majke koje su konzumirale probiotike u toku trudnoće su imale benefite u smislu smanjenja inflamacije posteljice i creva novorođenčeta. Upotreba probiotika u kasnoj trudnoći dovela je do smanjenja određenih nivoa zapljenskih faktora i povećavala broj dobrih bakterija-Bifidobakterija.
Dakle, davanje majkama specifičnih probiotičkih formula, najverovatnije pružamo bebi zaštitu od različitih metaboličkih i imunoloških bolesti. Nadam se da će dalji razvoj medicine dati još kontretnije odgovore na ova pitanja!?
Probiotici pružaju neurozaštitnu ulogu. ONI sprečavaju stresom izazvan poremećaj veza među među nervnim ćelijama. Sada opet uviđate vezu između crevnih bakterija, osovine hipofiza-hipotalamus-nadbubreg i vegetativnog nervnog sistema.
Jedan veoma jasan krug.
Zaključak
Da zaključimo ovaj segment.
Probiotici imaju potencijal da smanje odgovor nadbubrežne žlezde i kortizola na hronične stresore. Možda i spreče ili preokrenu fiziološka oštećenja. Studije probiotika na ljudima i životinjama pokazuju slično smanjenje simptoma anksioznosti i depresije.
Uprkos brojnim studijama koje navode prednosti tretmana probioticima, njihovi specifični mehanizmi delovanja su često nepoznati i nedovoljno proučavani. Za razliku od neuropsihijatrijskih lekova koji se izdaju na recept, kad je u pitanju lečenje mentalh bolesti.
Tako da se naravno ne savetuje upotreba probiotika u lečenju mentalnih bolesti. Ali oni uz klasičnu psihijatrijsku terapiju mogu doprineti mnogim pozitivnim efektima kod pojedinih pacijenata. Opet i ovde sve je individualno!
Ukoliko želite još informacija na temu sindrma propustljivog creva (Leacy Gut Syndrome)
kliknite na link https://cdhf.ca/health-lifestyle/what-is-leaky-gut-syndrome/
izvor: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5641835/
Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!
Hvala na čitanju!
dr Vesna Ikonić Marinković
Ukoliko vam se dopao tekst ostavite mi u komentaru, takođe možete ga deliti sa svojim prijateljima!
Ukoliko imate neka pitanja slobodno pišite na imejl!
Hvala na čitanju!
