hronični umor

pobedimo ga zajedno

Endokrini poremećaji- i sindrom hroničnog umora

Endokrini poremećaji-hronični umor
Endokrini poremećaji- i sindrom hroničnog umora

Uvod

Endokrini poremećaji, se mogu kriti  iza sindroma hroničnog umora. Endokrini sistem zajedno sa vegetatibnim nervnim sistemom je veoma uključen u ceo sled zbivanja u organizmu koja ga na kraju i uvedu u ovaj sindrom.

Pomenućemo i pojedine neurotransmitere, koje možete razumeti kao supstance slične hormonima, koji utiču na strukturu i funkciju našeg mozga i mogu da je menjaju…pa da krenemo!

 

Endokrini poremećaji-simpatički mod borbe, bega ili zamrzavanja

U stanju hroničnog umora je poremećena i normalna ravnoteža između dva dela vegetativnog nervnog sistema. To je onaj deo nervnog suistema koji ne pripada “svesnom”, a odgovoran je za osnovne vitalne funkcije, inervaciju svih unutrašnjih organa, kože, krvnih sudova, žlezda i td.

Pojačava se tonus simpatičkog nervnog sistema koji dovodi do pojačanog lučenja stresnih hormona iz nadbubrežne žlezde i stavlja organizam u stanje hronične pripravnosti i povećanog stresa (lupanje srca, pojačana mišićna napetost, lošije varenje).

Aktivira se neuroendokrini sistem -deo mozga hipotalamus (moždana struktura) koji utiče na lučenja hormona hipofize glavne endokrine žlezda u telu ,a koja je u bliskoj anatomskoj vezi sa hipotalamusom.

Hipofiza svojim hormonima reguliše lučenje većine drugih endokrinih žlezda (kao što je štitna, nadbubrežna…),povećava ili smanjuje njihovo lučenje. U stanjima povećanog stresa nadbubrežna žlezda luči stalno kortizol-stresni hormon, koji je naš unutrašnji budilnik (u jutranjim satima normalno je povećan kod zdravih ljudi),ali u normalnim okolnostima mu se koncentracija postepeno smanjuje u toku dana.Da bi uveče mogao da se luči melatonin koji nas uvodi u san.

Endokrini poremećaji-kortizol
Endokrini poremećaji-kortizol i melatonin

Endokrini poremećaji-kortizol skok i pad

Kod ljudi sa dugotrajnim stresom kortizol je prvo dugo povećan, bez odgovarajučeg popodnevnog pada. On je hormon koji bi trebao da podigne krvni pritisak, koncentraciju šećera u krvi, podstakne imuni sistem da se bori protiv infekcije i on sve to radi kada ima normalan ritam lučenja.

Kako telo ostaje dublje i duže izloženo stresu ili dugotrajnom ležanju i mirovanju postoje dokazi dolazi do trajnog pada kortizoa. Takođe dolazi do  poremećaja jutranjih i večernjih vrednosti kortizola.

To dovodi do poremećaja normalne komunikacije sa žlezdama u mozgu i ovo stanje nas uvodi u još veći umor, nekvalitatan san i sklonost ka nastanku infekcije. Kortizol koji je nakada u normalnim okolnstima imao protivzapaljnsko dejstvo u ovakvim okolnostima postaje, u medicini kažemo proinflamatoran, odnosno uvodi telo u stanje hroničnog zapaljenja.

Kod zdravih ljudi nizak jutranji nivo kortizola se viđa u stanjima dugotrajnog mirovanja i ležanja u krevetu, nakon 3 nedelje dolazi do pada kortizola, zatim kod radnika u noćnim smenama i jet-lag-.a. Nizak kortizol moguće uzrokuje osećaj umora, smanjenje koncentracije i radne učinkovitosti i kod zdravih ljudi koji rade u noćnim smenama i kod ljudi sa sindromom hroničnog umora.

 

Za još informacija o kortizolu možete kliknuti na link: https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjomMSY24L8AhXRif0HHXvHCj0QFnoECAwQAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.stetoskop.info%2Fzdravi-saveti%2Fhormon-stresa&usg=AOvVaw0EhAZJZoJpW5lqrXSDuWxB

Kratak osvrt na ulogu polnih hormona

Kod pojedinih ljudi sa sindromom hroničnog umora postoji i poremećaj polnih hormona.

Često je povećan polni hormon estrogen. Ovo je možda i jedan od razloga zašto se ovaj sindrom češće sreće kod žena, nego kod muškaraca koji imaju male količine estrogena.

Estrogen je ženski polni hormon koji dominara u prvoj fazi menstruacionog ciklusa kod žena i postoje ciklične promene padovi i skokovi koncentracije estrogena u ciklusu što je normalno.

Postoje dokazi da dugotrajna izloženost estrogenima može da dovede do deficita ili poremećaja serotonina (hormon sreće uprošeno rečeno, mada ima ogroman uticaj osim raspoloženja na mnogo drugih funkcija kao na nivo energije, disanje, krvni pritisak, osećaj bola, apetit, gustinu kostiju, memoriju i učenje ).

Kao zaključak nedostatak ili loša regulacija serotnina u organzmu nas možda uvodi u stanje umora, iscrpljenosti, nesanice, bola…što je sve prisutno kod pacijenata sa CFSom.
Takođe ni niski nivoi estrogena nisu dobri u pogledu osećaja hroničnog umora.

 

za više informacija o iscrpljenosti kliknite na link: https://hronicniumor.com/iscrpljenost/

Endokrini poremećaji-kratak osvrt na  DHEAS

Kod pojedinih pacijenata sa sindromomom hroničnog umora nađeni su niski nivoi dihidroepiandrosteron sulfata, to je androgeni (muški polni) hormon koji ima je prisutan kod oba pola.

Luči ga kora nadbubrežne žlezde,  u manjem procentu jajnici i  testisi. Ovaj hormon se stvara iz holesterola i u tkivima u organizmu se pretvara u estrogene ili testosteron ( muški ili ženski polni hormoni).  I preko njih ostvaruje svoje funkcije.

Počinje da se luči oko sedme godine, vhunac lučenja dostiže u dvadesetim godinama da bi posle tridesete godine došlo do postepenog smanjivanja njegove koncentracije sve do starosti. Ovaj hormom se smatra odgovornim i za dobar unutrašnji osećaj kao Amerikanci kažu “well being”.

Nizak nivo ovog hormona može dovesti do manjka estrogena,  promena raspoloženja i umora. Ovaj hormon praktično obezbeđuje sav estrogen kod žena u menopauzi, kada prestane endokrina funkcija jajnika.

Kratak osvrt na serotonin

Zanimljiva je činjenica da 90% serotonina se nalazi u crevima, ne u mozgu…tako da pazite šta unosite u svoj digestivni sistem!
Takođe zanimljiva činjenica da serotonin, reguliše kortizol -naš pomenuti hormona stresa

Kao što ste uspeli da pročitate, a nadm se da vam je bilo dovoljno jasno pa ste i razumeli, iza sindroma hroničnog umora može da se krije veliki broj, diskretnih hormonskih poremećaja.

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković

 

One thought on “Endokrini poremećaji- i sindrom hroničnog umora

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Autor

dr Vesna Ikonić Marinković

Diplomirala sam na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 2012. godine. U julu 2019. godine sam položila specijalistički ispit iz pedijatrije sa najvšom ocenom, a iste godine sam se zaposlila u struci na poslovima pedijatra.

pratite

baner hronicni umor
baner hronicni umor

ostali sadržaji