hronični umor

pobedimo ga zajedno

HRONIČNI BOL-fibromialgija i CFS

Hronični bol
HRONIČNI BOL-fibromialgija i CFS

Hronični bol

Po definiciji hronični bol je onaj koji traje duže od 3 meseca. Bol je uvek opominjući simptom koji nam daje do znanja da se u organizmu nešto dešava. Kada bol postaje hroničan, veoma iscrpljuje obolelog. Hroničan bol nosi za sobom patnju i mnogo negativne energije, jer ograničava obolelog da živi normalno i da se oseća dobro.

Hronični bol može biti posledica različitih organskih, ali isto tako i mentalnih i psihosomatskih bolesti. U organske uzroke bola spadaju bolovi kod malignih bolesti, hronični kosto-mišićni bolovi kod degenerativnih bolesti sa starenjem, hroničan neuropatski bol, na primer kod dijabetesa, ili vaskularnih bolesti.

U današnjem tekstu ćemo pisati o hroničnom bolu u sindromu hroničnog umora i fibromialgiji. Ja ova stanja posmatram kao spektar, odnosno jednu skalu na kojoj jedno neprimetno prelazi u drugo. Sama reč sindrom i sindromska bolest,  naravno da podrazumeva da taj hroničan bol prati i niz drugih simptoma.

Fibromialgija

Fibromialgija je poremećaj koji karakteriše široko rasprostranjen mišićno-skeletni bol praćen umorom, poremećajem spavanja,problemima sa  pamćenjem i problemima sa raspoloženjem.

Istraživači veruju da fibromialgija pojačava bolne senzacije utičući na način na koji vaš mozak i kičmena moždina obrađuju bolne i nebolne signale.

Simptomi često počinju nakon nekog događaja, kao što su fizička trauma, operacija, infekcija ili značajan psihološki stres. U drugim slučajevima, simptomi se postepeno akumuliraju tokom vremena bez ijednog pokretačkog događaja. Žene imaju veću verovatnoću da razviju fibromialgiju nego muškarci.

Mnogi ljudi koji imaju fibromialgiju takođe imaju tenzijske glavobolje, poremećaje temporomandibularnog zgloba (TMZ), sindrom iritabilnog creva, anksioznost i depresiju.

Iako ne postoji lek za fibromialgiju, različiti lekovi mogu pomoći u kontroli simptoma. Vežbanje, opuštanje i mere za smanjenje stresa takođe mogu pomoći

Hronični bol
Hronični bol-fibromialgija

 

HRONIČNI BOL-SIMPTOMI FIBROMIALGIJE

 

Primarni simptomi fibromialgije uključuju:

Široko rasprostranjen bol. Bol povezan sa fibromialgijom često se opisuje kao stalni tupi bol koji traje najmanje tri meseca. Da bi se smatrao rasprostranjenim, bol se mora javiti sa obe strane tela i iznad i ispod struka. Postoji i 18 bolnih tačaka koje reumatolog proverava prilikom postavljanja dijagnoze… mada u momentu pregleda te tačke ne moraju uvek biti sve bolne, kao i što mogu postajati druga bolna mesta…

Umor takođe. Ljudi sa fibromialgijom se često bude umorni, iako navode da spavaju dovoljno vremena.

Spavanje je često poremećeno bolom, a mnogi pacijenti sa fibromialgijom imaju i druge poremećaje spavanja, kao što su sindrom nemirnih nogu i apneja u snu. Kognitivne poteškoće su prisutne. Simptom koji se obično naziva „fibro magla“ narušava sposobnost fokusiranja, obraćanja pažnje i koncentracije na mentalne zadatke.

Fibromialgija često postoji zajedno sa drugim stanjima, kao što su: sindrom nervoznih creva,  sindrom hroničnog umora migrena i druge vrste glavobolja, intersticijski cistitis ili sindrom bolne bešike,  poremećaji temporomandibularnog zgloba, anksioznost i depresija, POTS.

Za još informacija o fibromijalgiji možete pročitati klikom na link: https://judzks.ba/fibromijalgija/

Ali, zašto me boli?

U fibromijalgiji i sindromu hroničnog umora etiopatogeneza bola bi mogla biti slična.

Kada mišići nemaju dovoljno energije, mogli biste pomisliti da su opušteni i mlitavi ali to nije slučaj. Zapravo kada se potroši mišićna energija, onda je bez učešća mitohondrija, mišići počinu dobijati, bez kisonika i stvara se veća količina mlečne kiseline. Mlečna kiselina nadražuje nervne zvršetke i javlja se bol.  Kada se ovo desi, mišići postaju zategnuti — često ukočeni kao daska — i oni će boleti.

U mišićima se stvaraju brojni čvorići miogeloze, koji su jako bolni. Dok ljudi osećaju bol od ovih čvorova, počinju da pomeraju svoju težinu kako bi skinuli opterećenje sa bolnih delova tela. Nažalost, ovo dodatno opterećuje druga područja  tela i dovodi do bola koji šeta po telu.

Pored toga, kada niste u mogućnosti da duboko zaspite, vaši mišići ne mogu opustiti od dnevnih aktivnosti, a to takođe doprinosi bolu. Mnogi od vas verovatno ste primetili da ukoliko nekoliko noći dobro odspavate, bol se smanjuje.

Hronični bol-fibromialgija
Hronični bol

 

Hronični bol-teorija centralne preosetljivosti

 

Kada jednom razvijete hronični bol, zapravo mozak počinje da pojačava bol, a sam mozak tada može izazvati bol. Ovo se naziva „centralna senzibilizacija“. Centralna senzibilizacija je ono što najviše čujete  u diskusijama o bolu fibromialgije.

Verovatno su i zato 3 leka odobrena za fibromijalgiju od strane Američke agencije za hranu i lekove, ciljaju centralnu senzibilizaciju. To su lekovi sa generičkim imenima: duloksetin, milnacipran i pregabalin…

Ali ovo je samo jedan skroman deo procesa bola, bol koji dolazi od zategnutih mišića. Pored toga, hronični bol  takođe često može izazvati i sekundarni nervni bol, koji se naziva hronična inflamatorna demijelinizaciona polineuropatija.

Poznato je  da ljudi sa fibromijalgijom imaju povećanu sklonost da dobiju sindrom karpalnog tunela (pronađen kod 45 % ljudi sa fibromialgijom). Ovde dolazi do oticanja tkiva koja pritiskaju nerv koji prolazi kroz zglob ručja, izazivajući utrnulost, peckanje, i bol u vašim šakama.

 Bićete zapanjeni koliko se dramatično bol može smanjiti, kada dobijete osam do devet sati dubokog noćnog sna.  Optimalna funkcija štitne žlezde, obnova proizvodnju energije u  mišićima i prestanak slanja bolnih signala u sopstveni mozak može sniziti i bol.

Postoji više teorija o tome da bol u fibromialgiji, pa i u SHU može poticati od ushodne regulacije, odnosno povećanja perifernih receptora za bol, kao i od centralno sniženg praga za doživljaj bola. Ne kažem da u ovim stanjima ne može postojati i neuropatska komponenta bola koju smo i pomenuli, posebno pri dugom trajanju i težim oblicima, ali mislim da je početni bol, gore opisane etiologije.

I opet se vraćamo priči o hipersenzitivnom nervnom sistemu kod ovih pacijenata. Za više informacija o HSPu možete pročitati klikom na link: https://hronicniumor.com/visokosenzitivni-ljudi/

 

Zaključak

 

Sindrom hroničnog umora (CFS) karakteriše paradoks od nemogućnosti spavanja uprkos iscrpljenosti, moždana magla, a ako postoji fibromialgija FSM, široko rasprostranjen bol. Možda imate  i niz drugih simptoma. Uobičajeni simptomi uključuju povećana žeđ, povećanje telesne težine, nizak libido, iritabilni kolon, nosna kongestija/sinusitis i česte infekcije.

CFS i fibromialgija se javljaju kada trošite više energije nego što možete napraviti. Ovo preopterećuje vaša kola, uzrokujući da „pregorite osigurač“ nazvan hipotalamus.

Istraživanja pokazuju da je efikasna terapija dostupna za 91 %ljudi sa CFS/FMS jednostavnim tretmanom sa SHINE (Spavanje, Hormoni, Infekcije, Ishrana i Vežbanje po mogućnosti). SHINE protokol i gajd možete pronaći u knjizi The Fetigue and Fibromialgia Solution, M.D. Jacob Teitelbaum

Izvori: The Fetigue and Fibromialgia Solution, M.D. Jacob Teitelbaum

https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwih6cmKhr_8AhUO16QKHXBgBlYQFnoECAsQAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.mayoclinic.org%2Fdiseases-conditions%2Ffibromyalgia%2Fsymptoms-causes%2Fsyc-20354780&usg=AOvVaw2jKlzYoiX1Sf9ETvff5GYB

 

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Autor

dr Vesna Ikonić Marinković

Diplomirala sam na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 2012. godine. U julu 2019. godine sam položila specijalistički ispit iz pedijatrije sa najvšom ocenom, a iste godine sam se zaposlila u struci na poslovima pedijatra.

pratite

baner hronicni umor
baner hronicni umor

ostali sadržaji