Imunitet

Imunitet, tako moćno oružje koje imamamo na raspolaganju, ali često ga nismo svesni. Najčeće postajemo svesni moći imuniteta kada on oslabi ili u potpunosti se povuče. Tu ostavi prostora za pojavu bolesti. Imunitet nam obezbeđuje  imuni sistem, kroz niz veoma komplikovanih i  međusobno povezanih reakcija.

Centar imuniteta i  imunog sistema nije u jednom organu u telu.  On se nalazi u limfnom tkivu u celom telu, potom imamo imunitet sluznica, crevni imunitet spada u to. Slezina, timus (grudna žlezda), kao i koštana srž su važni centri imunog sistema. Kao što vidite, poput vegetativnog nervnog sistema  i imuni sistem nam prožima praktično sve organe. Počev od kože i krajnika koji su često ulazno mesto gde se susrećemo sa potencijalnim napadačima spolja.

Kako funkciniše imuni sistem?

Imuni sistem  treba da radi glatko i ujedančeno, tačno i fino odmerenom snagom. On nas štiti od nastanka tumora, infekcije, autoimunih bolesti.

Imuni sistem se sastoji od različitih organa, ćelija i proteina.  Sve dok vaš imuni sistem radi glatko, ne primećujete da je tu. Ali ako prestane da radi kako treba – zato što je slab ili ne može da se bori protiv posebno agresivnih mikroba – razbolićete se!  Mikroorganizmi sa kojima se vaše telo nikada ranije nije susrelo, takođe će verovatno izazvati bolest.

Zadaci imunog sistema

Bez imunog sistema, ne bismo imali načina da se borimo protiv štetnih materija,  koje ulaze u naše telo spolja ili štetnih promena koje se dešavaju unutar našeg tela. Glavni zadaci imunološkog sistema tela su da se bori protiv mikroorganizama (patogena) koje izazivaju bolesti kao što su bakterije, virusi, paraziti ili gljivice i da ih ukloni iz tela. Takođe treba da prepozna i neutrališe štetne materije iz okoline, i za borbu protiv promena u telu koje izazivaju bolesti, kao što su ćelije raka.

Za još informacija o imunom sistemu možete kliknuti na link: https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwiG2ZiU6u77AhWf87sIHXzeAaYQFnoECBUQAQ&url=https%3A%2F%2Fsh.wikipedia.org%2Fwiki%2FImunski_sistem&usg=AOvVaw2IR_WZoGuUhHvNsU2Te74F

Imunitet-kako se aktivira imuni sistem?

Imuni sistem može da se aktivira mnogo različitih materija, koje telo ne prepoznaje kao svoje. To su uglavnom proteini – antigeni. Primeri antigena uključuju proteine na površini bakterija, gljivica i virusa. Kada se ovi antigeni vežu za posebne receptore na imunim ćelijama (ćelije imunog sistema), u vašem oganizmu se pokreće ceo, niz procesa.

Kada telo prvi put dođe u kontakt sa klicom koja izaziva bolest (prmarni imuni odgovor-slabiji), obično čuva informacije o mikroorganizmu i načinu borbe protiv njega. Zatim, ako ponovo dođe u kontakt sa tim mikroorganizmom, odmah ga prepoznaje i može početi da se bori sa njim brže i efikasnije.

To je takozvani sekundarni imuni odgovor koji je mnogo efektivniji i moguć je zahvaljujući ćelijama imunološke memorije. Znači određeni delovi našeg imuniteta pamte uzročnika bolesti. Na tom sekundarnom imunom odgovoru se i zasniva vakcinacija.

Sopstvene ćelije tela takođe imaju proteine na svojoj površini. Ali ti proteini obično ne pokreću imuni sistem da se bori protiv ćelija. Ponekad imuni sistem pogrešno „pomisli“ da su sopstvene ćelije,  strane ćelije.  Odnosno prestaje da toleriše spostvena tkiva.  Zatim napada zdrave, bezopasne ćelije u telu. Ovo je poznato kao autoimuni odgovor.Uprošćeno rećeno, ovo je način nastanka autoimunih bolesti.

Imunitet- urođeni i stečeni

Postoje dva podsistema unutar imunološkog sistema, poznata kao urođeni (nespecifični) imuni sistem i stečeni (specifični) imuni sistem. Oba ova podsistema su blisko povezana i rade zajedno kad god neki mikroorganizam ili štetna supstanca izazovu imuni odgovor.

Urođeni imuni sistem pruža opštu odbranu od štetnih mikroorganizama i supstanci, pa se naziva i nespecifični imuni sistem. Uglavnom se bori koristeći imune ćelije kao što su prirodne ćelije ubice i fagociti („ćelije koje gutaju i vare mikroorganizme“).

Glavni zadatak urođenog imunog sistema je da se bori protiv štetnih supstanci i klica koje ulaze u telo, na primer kroz kožu ili digestivni sistem, disajne organe.

Imunitet- urođeni i stečeni imuni odgovor

Adaptivni, (specifični) imuni sistem, tu se pre svega misli na B limfocite, koji  stvaraju antitela. Antitela se koriste za borbu protiv određenih klica sa kojima je telo prethodno došlo u kontakt. Ovo je takođe poznato kao „stečeni“ (naučeni) ili specifični imuni odgoor.
Nivoe antitela klase IgG i IgM možemo određivati iz krvi na različite uzročnike. Ti titrovi-nivoi antitela su nam informativni u pogledu određivanja akutne ili stare infekcije, kao i postojanja imuniteta protiv određenih uzročnika bolesti. Takođe ukoliko  nemamo antitela na uzročnike bolesti koje smo prelažali ili protiv kojih smo vakcinisani-moguće da se radi o bolesti-imunom deficitu.

Pošto stečeni imuni sistem stalno uči i prilagođava se, telo se takođe može boriti protiv bakterija ili virusa koji se vremenom menjaju. Specifični imuni odgovor je posredovan uglavnom B limfocitima.

Ali da bi B limfociti imali sposobnost i mogućnost da stvaraju antitela, u taj proces se uključuju u T limfociti i makrofazi (ćelije koje proždiru mikroorganizame).

Imuni odgovor koji daju B limfociti uglavnom nazivamo humoralnim ili krvnim imunim odgovorom. Za razliku od tog postoji i ćelijski imunitet koji je posredovan T limfocitima. On je neophodan da se unište unutarćelijski patogeni kao što su virusi i neki virusima slični mikroorganizmi (Mycoplasma, Hlamidia),kao i tumorske ćelije.

Ovo je deo imuniteta koji je teško odštećen kod ljudi sa HIV infekcijom. Takođe ovaj deo imuniteta možda  oštećuje dugotrajna izloženost stresu i visokim nivoima kortizola. O tome smo opširnije govorili u nekom od prethodnih tekstova, možete pročitati klikom na link: https://hronicniumor.com/endokrina-podloga-sindroma-hronicnog-umora/

Imunitet- NK limfociti, prirodne ubice

Prirodne ćelije ubice (NK)-su ćelije nespecifičnog,urođenog imuniteta. Oni ciljaju i ubijaju oštećene ćelije ćelije, kao što su virusno inficirane ili tumorski izmenjene ćelije. Ubijanje je posredovano specijalnim molekulima koji se čuvaju unutar specifičnih ćelijskih organela-lizozoma u NK limfocitima.

Prepoznavanje ciljne ćelije izaziva formiranje međusobne veze između oštećene ćelije i NK limfocita, koji izlučivanjem određenih agenasa iz svojih lizozoma izaziva smrt ćelije mete.

Analogno atentatoru koji povlači okidač svog pištolja, prepoznavanjem oštećene  ćelije aktivira se oslobađanje citotoksičnih molekula koji ubijaju ciljnu ćeliju.

U nekim slučajevima, imuni odgovor može biti previše slab kada nastaju infekcije ili tumori, u nekim slučajevma čak i prejak kada dolazi do oštećenja i zdravih ćelija i organa. Takođe deo imuniteta jeste i imunološka tolerancija. Odnosno mogućnost da ne reagujemo svim svojim imunim oružjem na sopstvena tkiva i organe.

Normalan imunitet ima tu sposobnost da razlikuje svoje „sopstveno“ i „tuđe“.  Kada se ta sposobnost imunog sistema nauruši, dolazi do nastanka autoimunih bolesti. To i jesu bolesti gde vaš imuni sistem, više ne prepoznaje sopstvene ćelije, tkiva, organe. On reaguje na njih dovodeći do uništenja i različitih autoimunih bolesti.

Ovo je samo mali deo jedne složene priče o imunitetu. Nadam se da sam uspela da vam je približim!

izvori: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK279364/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2747134/

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković