ISCRPLJENOST-vaš nervni sistem

Uvod

Do sada smo već više puta pominjali hormonski disbalans i poremećaja blansa vegetativnog nervnog sistema koji nas mogu uvesti u različita stanja. Iscrpljenost je jedan od simptoma, sindroma hroničnog umora, sindroma iritabilnog kolona, različitih teških fizičkih bolesti, ali i takođe i simptom mentalog poremećaja. Iscrpljenost se takođe može vezivati za sindrom sagorevanja na radu, takozvani „Burn out sindrom“.

Hormonskim disbalansima koji prate iscrpljenost i dugotrajan osećaj umora smo se bavili u tekstu o endokrinim razlozima za sindrom hroničnog umora. Ovde ćemo isti problem sagledati iz malo drugačijeg ugla, ali  sama priča je dosta slična.

Iscrpljenost-prevrnuta klackalica vegetativnog nervnog sistema

Iscrpljenost  je osećaj koji se javlja kao rezultat neravnoteže vegetativnog nervnog sistema. Do sada smo već i govorili da vegetativni nervni sistem vodi računa o svim našim važnim automatskim funkcijama kao što su varenje, krvni pritisak, rad srca, imunološki procesi, ozdravljenje.

Nije potrebno da telu svesno kažete niti to možete da vari hranu nakon što ste jeli, ili da  oslobodi adrenalin nakon što ste uspeli da izbegnete automobil koji naglo koči ispred vas. On vodi računa o svemu ovome bez ulaganja svesnog napora sa vaše strane.

Do sad ste već naučili ukoliko ste čitali prethodne tekstove da vegetativni nervni sistem ima 2 dela. Oni su poput klackalice suprotstavljeni jedan drugom u svojim funkcijama. Simpatički deo ovog sistema pokreće vašu reakciju borba, beg ili zamrzavanje u mestu, što dovodi do oslobađanja hormona stresa u vašem telu; adrenalina, noradrenalina i kortizola.

Druga strana ove klackalice je parasimptički nervni sistem, koji vam pomaže da povratite spokoj i stanje  mirovanja i varenja. To je ono što je neophodno da se desi nakon skoka ova 3 hormomona stresa, da bi se telo vratilo u normalu.

Iscrpljenost-ravnoteža mozga

U uravnoteženom mozgu nivoi pomenuta 3 hormona stresa podižu se po potrebi. To je kada smo u akutnom stresu i treba nam simpatički odgovor da bi ga prevazišli. Zahvaljujući radu patasimaptikusa oni se kad stres prođe polako spuštaju, poput talasa. To se dešava zahvaljujući hormonima/transmiterima parasimpatikusa. A to su acetil holin i GABA (gama amino buterna kiselina).

GABA je glavni inhibitorni transmiter u vašem mozgu, koji ga umiruje. Niski nivoi ovog hormona su vezani za nesanicu i anksioznost, kao i smanjenje mišićne mase. Takođe može uticati na masnoće u krvi i krvni pritisak. Jedni od najkorišćenijih sedativa benzodijazepini (Bromazepam, Bensedin, Ksalol) deluju na mozak preko GAB-e.

Ukoliko vas GABA više zanima kliknite na link https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&ved=2ahUKEwiPmtWZ3bT7AhUChf0HHcTeA30QFnoECBkQAQ&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2FGama-aminobuterna_kiselina&usg=AOvVaw2n33tN0AY3H9qSG6e4hUwT

Svakako ćemo GABU pomenuti u nekom od narednih tekstova.

Kada nivoi kortizola obadnu, ostale hemikalije u mozgu ga uravnotežavaju. Tada je serotonin koji dovodi do samnjenja anksioznosti u stanju da bolje radi. Kada nema hormona stresa  koji remete vaše varenje, u crevima se stvara još više  smirujućih hormona. Svi oni uravnotežavaju vaš mozak.

Ova promena koju stvara parasimpatikus podstiče rad vašeg imunog sistema. Takođe omogućava pravilno varenje i normalan krvni pritisak.  To je faza „odmora i varenja“ , koja u vama stvara dobar osećaj. Ova faza pretstavlja obeležje parasimpatičkog nervnog sistema. Vaše raspoloženje se popravlja i energija vam je stabilna.  Budite se svakog dana radosni zbog onog što je pred vama. Ne budite se sa užasom…

Iscrpljenost-neravnoteža mozga

Kada je  mozak iscrpljen dominira simpatički nervni sistem. To dovodi  nas vodi do visokoh nivoa hormona stresa. To takođe dovodi do stalno niskih nivoa hormona koji čine da se osećate dobro.

Hormoni stresa i dominantni simpatički nervni sistem, ne samo da da dovode do anksioznosti i zabrinutosti, već mogu uvesti organizam u stanje krajnje iscrpljenosti.

Opisane su tri faze kroz koje organizam prolazi na putu do iscrpljenosti:

• Prva faza je faza uzbunjivanja. Ovde simpatički nervni sistem uzima stvar u svoje ruke, kako bi doveo do povećanja energije i kapaciteta da se izborimo sa stresom. Ako ste ikada doživeli leptiriće u stomaku..to je to. Fizički osećaj koji se stvara, time što protok krvi preusmerava iz stomaka ka mišićima. Više krvi u mišićima znači veći kapacitet da se izborimo sa predatorom ili pobegnemo. U ovoj fazi adrenalin pojačava odgovor tela. Noradrenalin je taj koji se fokusira na mozak.
• Druga faza je pružanje otpora. U fazi otpora simpatički nervni sistem dominira, da bismo ostali fokusirani i spremni da se branimo od neke zamišljene ili stvarne pretnje. Nakon početnog skoka adrenalina i noradrenalina, u ovoj fazi dominira kortizol. On nam omogućava da produžavamo taj stresni odgovor, mobilizacijom novih izvora energije.
• Kada je mozak neuravnotežen i ne dođe do aktivacije parasimpatičkog nervnog sistema, koji treba da smanji ovaj stresni odgovor ulazimo u treću fazu. To je faza iscrpljenosti. U ovoj fazi nemate dovoljno resursa, osećate se iscrpljeno, umorno i postajete podložniji bolestima. Nivo kortizola ostaje jako visok, ali kod nekih ljudi i naglo pada. Obe varijante stvaraju haos u vašem telu!

Iscrpljenost-nizak nivo kortizola

Ne samo da visok nivo kortizola stvara problem. I nizak nivo kortizola takođe dovodi do probelma. Nizak kortizol se po nekad ponaša kao „dugme  za isključivanje “ ostalih hormona stresa. Kortizol takođe pomaže telu da se nosi sa produženim stresom. On to radi tako što održava stalno snadbevanje krvi šećerom.  To obezbeđuje stabilan nivo energije u slučaju dugotrajnih stresova.

Ljudi sa niskim nivoom kortizola osećaju ekstreman umor, imaju probleme sa spavanjem, osećaju slabost, imaju probleme sa pamćenjem. Takođe mogu imati poremećaje elektrolita u krvi.

Kortizol kod nas je moguće uraditi kao analizu krvi. Najbolje bi bilo raditi dnevni profil kortizola u 8 i 18 h i uz određivanje kortizola uraditi i ACTH. ACTH -adrenokortikoidni hormon prednje hipofize koji je u međusobnoj vezi sa lučenjem kortizola. Ove analize bi trebalo da traži vaš doktor ukoliko patite od osećaja stalne iscrpljenosti.

Za više informacija o samoj analizi kliknite na link: https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwiWvMnB4rf7AhV4gv0HHZ4HA1QQFnoECA0QAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.beo-lab.rs%2Fanaliza%2Fhormon-acth%2F&usg=AOvVaw3IEpo7a5jFTQEFWpOEmpux

Visok nivo kortizola

Kada  je nivo kortizola previsok, povećava se nivo šećera u krvi. To može da prouzrokuje dijabetes. Upale koje mogu dovesti do bolesti su sve češće. Trajno visok nivo kortizola, može da spreči da serotonin iz creva stigne u neka područja mozga.  Serotonin smo više puta pominjali, važno je naglasiti da je on jedan od transmitera koji uravnotežuje vaš mozak.

Tako da zbog toga se povećavaju anksioznost, nesanica i drugi simptomi. Ovo može dovesti do negativnih misaonih obrazaca. Takve negativne misli mogu da prevare mozak, da on misli da se stalno nalazi u opasnosti. Takav mozak neprekodno brine, razmatra stvari, traži dokaze  da ste u opasnosti i da sa vama neće biti sve u redu.

Ovakv mozak stvara još više KORTIZOLA. I krug iscrpljivanja se i dalje nastavlja….

Cilj je da s ponovo stvori URAVNOTEŽEN MOZAK.

Ovu temu smo obrađivali u jednom od prethodnih tekstova. Ukoliko niste čitali ostavljam vam link; https://hronicniumor.com/endokrina-podloga-sindroma-hronicnog-umora/

Kako vratiti ravnotežu mozga?

Na ovo pitanje odgovor je veoma individualan! Mnogo toga zavisi od vas. Od načina na koji se hranite do načina na koji brinete o sebi, da li ste fizički aktivni, kakav vam je san, da li mnogo radite, da li imate udružene teže bolesti fizičke ili mentalne ? Da li ih lečite? Koliko su bolesti zapravo uzele maha…

Mislim da smo u ovom tekstu na slikovit način razjasnili začarani krug vegetetivnog nervnog sistema i hormona stresa, koji vode u iscrpljenost.

Svakako je korisno edukovati se i pročitati neke dodatne informacije, koje će pomoći u povratku balansa.

Izvor- „Nesanica, stres i anksioznost“ Dr Majk Dau. 

Tekst je namenjen onima koji se osećaju često umorno, onima koji pate od sagorevanja na radu, onima koji imaju životne poteškoće, pacijentima sa dijagnozom sindroma hroničnog umora u lakšim oblicima bolesti…i svim drugim kojima se dopada…

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković