Uvod
Ukoliko ste povremeno umorni i preplavljeni svim obavezema i poslovima, umor će proći nakon par dana odmora. Nažalost to nije slučaj ukoliko bolujete od sindroma hroničnog umora. Lek za umor je tu teško pronaći.
Iz svega što sam do sada mogla pročitati i naučiti, vezano za lečenje sindroma hroničnog umora, donela sam zaključak da taj ko otkrije tu čarobnu pilulu, postaće bogat čovek!
Nažalost, tako je. Jedinstven lek za bolest ne postoji. Mislim da je ovde, pristup pacijentu ključan!
Lečenje sindroma hroničnog umora je veća zagonetka i od samog postavljanja dijagnoze.
Ja ću se u ovom tekstu baviti mogućim pristupima za lečenje sindroma hroničnog umora. Ono što je najvažnije da ovakve pacijente ne smemo ušemiti u neki šablon.
Pristup lečenju mora biti strogo individualan, u zavisnosti od stadijuma boleti, dužine trajanja simptoma, težine kliničke slike, samog psihološkog stanja pacijenta.
Lečenje treba da pokrije sve one potrebe pacijenta, koje su dugo vremena ostale nezadovoljene. To su adekvatan san, adekvatna pacijentu prilagođena ishrana, adekvatan psihoterapeutski tretman ili tehnike relaksacije, jer ova bolest je za većinu ljudi mnogo za podneti.
Lek za umor-i druge simptome u CFSu
Ništa manje važna je pacijentu prilagođena fizikalna terapija, kao i fizička aktivnost srazmerna njegovim mogućnostima. Isto tako lečenje sindroma hroničnog umora podrazumeva primenu lekova za organske bolesti koje pacijent ima. Takođe pacijenta moramo lečiti i simptomatski, analgeticima u sličaju bola, mišićnim relaksansima, kod grčeva mišića, lekovima za regulaciju krvnog pritiska ili srčanog rada kod takvih problema. I ovaj niz lekova koji leče simptome je nepregledan…
Kada govorimo o lečenju ne smemo zaboraviti da postoje vitaminski suplementi, biljni preparati i čajevi koji mogu pomoći kod ove bolesti.
Ali i to je u suštini jako individualno. Pacijenti sa sindromom hroničnog umora često su preosetljivi na neke lekove, hranu i hemijske materije. Te kod njih sa lekovima treba zaista opezno.
Lečenje sindroma hroničnog umora-poremećaj sna
Kod pacijenata sa poremećajem sna je od ključne važnosti regulisati san i cirkadijalni ritam (normalni ritam budnosti i spavanja). Naš cirkadijalni ritam utiče na naš imuni sistem, na lučenje polnih hormona hormona, kao i kortizola, našeg već pomenutog hormona zaduženog za stresni odgovor.
Više o kortizolu možete pročitati u mom tekstu https://hronicniumor.com/endokrini-poremecaji/
Važni saveti za lečenje poremećaja sna (higijena sna)
- uredan ritam odlaska na spavanje i buđenja, poželjno je svaki dan u isto vreme
- tehnike relaksacije, meditacija, slušanje umirujuće muzike-bela buka
- izbegavanje kofeina i određenih čajeva 8 h pre odlaska na spavanje
- izbegavanje plave svetlosti (monitori kompjutera, TV, mobilni telefoni) 2 h pred spavanje
- metode stimulacije parasimpatikusa
- u krajnjoj liniji primena lekova iz grupe hipnotika-ne preporučuje se uzimanje bez saveta lekara!
Lek za umor-CFS, melatonin i serotonin
Melatonin-hormon koji luči pinealna žlezda u mozgu. Njegovo lučenje se povećava sa smanjenjem dnevne svetlosti. To je hormon koji nas uvodi u san. Melatonin je odgovoran za regulaciju našeg dnevno-noćnog, odnosno cirakadijalnog ritma.
Osim toga melatonin takođe dokazano ispoljava protiv zapaljenska dejstva. Znači da on utiče i na regulaciju našeg imuniteta. Od ostalih mnogobrojnih funkcija melatonina, zanimljivo je da je sposoban da poboljša memoriju. Takođe da ubrza metabolizam i smanji stomačnu gojaznost.
U istraživanjima rađenim u Americi kod pacijenta sa sindromom hroničnog umora dokazano je značajno poboljšanje nakon primene odrađene grupe antidepresiva. To su lekovi iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina. Dokazano je da smanjenje vanćelijskog niva serotonina dovodi do samnjenja zapaljenja u organizmu.
O primeni ovako specifičnih lekova svakoko treba da odluči psihijatar. Ovo nisu univerzalni lekovi koji su od pomoćii svima za lečenje sindroma hroničnog umora.
Lek za umor -CFS i eksperiment sa mestinom i pronizonom
Takođe na ovom mestu želim da napomenem da pojedini lekari koriste nove eksperimentalne opcije sa Mestinom. Mestin (aktivna materija piridostigmin bromid) je lek registrovan kod nas i koristi se za lečenje autoimune bolesti nervno-mišićne spojnice. Ta bolest je mijastenija gravis, praćena je vidljivom zamorljivošću i slabostima mišića.
Za razliku od sindroma hroničnog umora gde postoji mišićna slabost, ali bez paralize. Vidljivog ispada funkcije mišiča na primer noge ili pada očnog kapka. Mestin je lek koji pomaže prenos nervnog impulsa sa nerva na mišić i na taj način smanjuje mišićnu zamorljivost. Mestin je davan pacijentima koji su imali pozitivna određena antitela u krvi (antiholin esterzna antitela). To je takođe lek koji ima brojna neželjen dejstva i mora se koristiti pod strogom lekarskom kontrolom.
Razultati sa kontrolisanom primenom mestna kod pojedinih pacijenata sa težom kliničkom formom bolesti su bili ohrabrujući. Naime kod pojedinih pacijenata mestin je doveo do toga da ležeći pacijenti, mogu da hodaju ili čak trče.
Još ću napomenuti da se probalo lečenje sindroma hroničnog umora sa kortikosteroidima (Pronisonom). Ti lekovi donekle oponašaju naš prirodni hormon stresa kortizol. Oni su primenjivani na pacijentima sa ogromnim odsustvom energije, praktično ležećim. Primenjivani su i su takođe kada bi se u analizama hormona ustanovili niski nivoi kortizola. Nisu ostvarili zadoljavajuće poboljšanje.
Lek za umor-vegetativni nervni sistem
Vegetativni nervni sistem sačinjavaju dva osnovna dela simpatčki, stresni deo i parasimpatički deo nasuprot njemu. Simpatikus je onaj deo koji smo pominjali i koji podiže nivo stresnih hormona. Simpatikus pravi reakciju „beg ili borba“, ukoliko procenimo da smo ugroženi. On ubrzava srčani rad, usporava varenje, širi zenice, troši nam rezerve šećera u organizmu. Simpatikus nam daje energiju da savladamo neku opasnost.
Nasuprot njemu protivteža je parasimpatički deo nervnog sistema koji ima suprotne reakcije od prvog borbenog dela našeg nervnog sistema. Parasimpatički deo vegetativnog nervnog sistema nas uvodi u mod „odmaraj i vari hranu“, odnosno u mod relaksacije. Kada smo pominjali vegetativni nervni sistem, tada smo i objasnili da je odgovoran za osnovne životne funkcije i da uglavnom pripada nesvesnom.
Ne možemo srce voljno naterati da kuca zar ne ? Jedino što možemo kontrolisati od vitalnih funkcija, a pripada vegetativnom nervnom sistemu je nađe disanje!
Ukoliko vas interesuje detealjnije antomija i funkcija vegetativnog nervnog sistema kliknite na link ispod
Lek za umor-CFS/ME i jačanje tonusa parasimpatikusa
Sada ću opisati tehnike pojačanja tonusa prasimpatičkog nervnog sustema, odnsno tehnike stimulacije vagusnog nerva koje vam mogu biti od koristi. Samo molim vas da zapamtite da one nisu čarobna pilula i da ne deluju podjednako na sve. Kod nekih ljudi nažalost ove tehnike ne pomažu!
Te metode koje radimo sami na sebi zapravo predstavljaju metode dubokog disnaja kao i pritiska na važne tačke na licu i vratu koji će nam pomoći da se umirimo . To se postiže preko aktivacije dela vegetativnog nervnog sistema-parasimpatikusa. Svi ste primetili da nakon masaže se osećata potpuno opušteno, zar ne?
Šta možete da uradite?
Bitno je da u stresnoj situaciji ili situaciji koja bi nam se mogla učiniti stresnom sporo i duboko udišemo. Jednostavna tehnika disanja nekim bi mogla biti od pomoći. Polako dišemo, kratko zadržimo dah, potom izdahnemo nakon 20 sekundi. Ovo možemo ponoviti 4-5 puta. Usporavanjem disanja trigerujemo opušteniji odgovor na stres pojačanjem tonusa vagusnog nerva. Na disanje možemo voljno da utičemo.
Ono što je dobro kod ove tehnike je što je može raditi na svakom mogućem mestu.
Lek za umor-CFS i masaža lica, tehnike:
- Stavite obe šake na slepoočni predeo gledajte u desno 30 sekundi, ponivite to i sa levom stranom
- Zatim masaža srednje linije nosa sve do čela, lagana i blaga takođe je pogodna za stimulaciju vagusa
- Zatim masirajte lagano predeo iznad obrva
- Kod nekih ljudi pomaže i masaža od brade pa preko donjevilične kosti sve do predela ispred oba uha u nivou jagodica lica
- Okretanje glave-možete raditi i u ležećem položaju, okretanje glave ulevo i udesno 30ak sekundi i možete kombinovati sa opisanim vežbama disanja, bitno je raditi na obe strane
- Naginjanje uha prema ramenu po 30ak sekundi na obe strane
- pomažu takođe smejanje, pevanje i sve procedure koje opuštaju mišiće lica
U prilogu vam ostavljam link na engleskom jeziku, gde detealjno možete pogledati metode stimulacije vagusa i pronaći još sadržaja na ovu temu.
Lek za umor- CFS i rekondicija mišića
O ovom problemu sindroma hroničnog umora i fizičke aktivnosti govorili smo na više mesta.
Nevežbanjem, zbog nedostatka energije mišići atrofišu. To to znači smanjuje se njihova masa i snaga.
Atrofični mišići, neuvežbani mišići doprinose osećaju umora.
U nekim istraživanjima nađeno je da kod ljudi koji predugo miruju dolazi do smanjenja broja mitohondrija u mišićima (ćelijske organele neophodne za proizvodnju energije).
Problem kod ljudi sa sindromom hroničnog umora je što osećaju previše umora i iscrpljenosti kada krenu da vežbaju. To ih dovodi u poziciju da im je preteško da rade bilo šta i odustaju.
Jer u pogoršanju je previše iscrpljujuće, potom opet ulazimo u začarani krug smanjenja mišićne snage i mišićne atrofije.
Preporuka je da se sa vežbanjem počne lagano (lagana šetnja, lagane vežbe istezanja)umereno da se osluškuje sopstveno telo odnosno njegove granice.
Kada se pojavi umor odnosno njegovi prvi znaci treba stati, pa nastaviti drugi dan.
Ne smamo dopustiti sebi da se jedan dan potpuno iscrpimo, tako da se sledeći dan vratimo u krevet.
Rekondicija u sindromu hroničnog umora treba da se radi sporo, ja bih rekla mišijim koracima.
Za više informacija o ovoj temi možete pročitati ovde: https://hronicniumor.com/nedostatak-energije/
Nutritivni deficiti i voda
Dovoljna hidrtacija je takođe izuzetno važna kada smo dehidrirani osećama se umornije, a možemo imati mišićne bolove. Važno je piti dovoljno vode, posebno ukoliko još uvek pijete kafu koja je diuretik. Kafa podstiče izmokravanje i gubitak vode.
Takođe previše vode može „isprati” esencijalne minerale iz našeg tela tako da je i ovde važna mera stvari. Prema preporukama Američke agencije za hranu potrebno je popiti obavezno 64 unce vode na dan što dođe malo manje od 2 l, ali ako pijete mnogo kafe potrebno je povećati unos vode.
Lek za umor-buka, sigurnost, socijalna podrška
Buka– dokazano je da ljudi izloženi višim nivoima buke u radnoj i životnoj sredini su podložniji razvoju depresije i sindromu hroničnog umora. Tako da treba razviti neku sopstvenu strategiju zaštite od buke, naročito ukoliko ste primetili da vas buka razdražuje i čini nervoznim. Ovo se naročito odnosi na vas koji ste se prepoznali u tekstu o hipersenzitivnim ljudima.
Sigurnost– Ukoliko se osećate nebezbedno, nesigurno iz bilo kog razloga. Bez obzira da li je u pitanju posao ili objektivne životne okolnosti u kojim se nalazite to sve potencira dodati stres. To može izazvati umor doprineti razvoju ili pogoršanju sindroma hroničnog umora.
Potrebno je raditi na strategijama samoaštite i obezbediti sebi unutrašnju sigurnost. Kako to uraditi, najbolje znate vi sami. Na način koji god vama pomaže i koji kod vas deluje. Ljudi koji pate od sepracione ankcioznosti ili uprošćeno rečeno straha od napuštanja i odbijanja su mnogo podložniji razvoju hroničnog umora. Ukoliko ne možete sami da se nosite sa nesigurnostima, nađite nekog ko može da vam pomogne.
Socijalna podrška-Podržavajući odnos prema pacijentu obolelom od sindroma hroničnog umora je neophodan! Razumevanje njegovih tegoba kao i podrška porodice i prijatelja je od krucijalnog značaja za lečenje.
Bliskost dovodi do lučenja oksitocina-hormona koji je naophodan za dojenje i kontrakcije materice u porođaju. Ali oksitocin se se luči kada god nas neko zagrli i razume. Oksitocin stvara vezu između ljudi. Veći nivoi oksitocina smanjuju loše raspoloženje. Verovatno da je sama priroda napravila tako da visok oksitocin majke koje doji svoje dete omogućava razvoj i te primarne veze majke i deteta.
O čemu još morate voditi računa ukoliko bolujete od ovog sindroma?
Lekovi su tu da leče, ali nažalost nije sve tako jednostavno kod sindroma hroničnog umora.
Pojedini lekovi mogu da pogoršaju vaš sindrom hroničnog umora.
To su pojedini antidepresivi, antipsihotici pojedini, mišićni relaksansi (lekovi koji se koriste u lečenju depresije,psihoza i mišićne napetosti). Ljudi sa sindromom hroničnog umora mogu ispoljavati posebnu osetljivost na lekove.
Tako da njima mogu našteti i lekovi za snižavanje krvnig pritiska, kao i lekovi protiv alergije (antihistaminici), pa čak i antbiotici. Sve ove grupe lekova mogu kod pojedinih pacijenata pojačavati simptom umora.
Tako da treba biti oprezan prilikom uzimanja navedenih lekova. Da li je veća korist ili šteta ukoliko se simptomi umora pogoršavaju nakon uzimanja tih lekova to treba da proceni vaš lekar.
Obavezno se posavetovati sa Vašim lekarom ukoliko Vam se čini da vam neki od lekova koji uzimate pogoršava umor.
Za kraj želim da podelim link do you tube kanala jednog insprativnog momka iz Australije koji je više od 10 godina bolovao od CFS/ME. On je sada potpuno izlečen!
Sada ima sopstveni progrem oporavka i intervijue sa velikim brojem pacijenata iz celog sveta. Nije iz medicinske struke, ali se što govori je razumno i sa smislom!
link https://youtu.be/pRQkPyRcR7s
Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!
Hvala na čitanju!
dr Vesna Ikonić Marinković
2 thoughts on “Lek za umor-CFS/ME koje opcije imamo?”
Super, ovo je sve korisno vrlo, probaću da primenim, hvala!
Hvala Vama na komentaru!