hronični umor

pobedimo ga zajedno

MONONUKLEOZA-komplikacije bolesti

MONONUKLEOZA-komplikacije bolesti

UVOD

Mononukleoza– često laka, asimptomatska infekcija, pogotovu kod male dece do 5 godina. Međutim,  mononukleoza može dati i ozbiljne komplikacije, autoimune i maligne bolesti lifnog tkiva kod veoma malog procenta ljudi.

Akutnu bolest izaziva  Epštajn Bar virus, koji dovodi do bolesti koju zanamo pod, imenom mononukleoza, infektivna mononukleoza ili bolest poljupca . Sam Epštajn Bar virus  (EBV)pripada porodici herpes virusa. Njegovo drugo ime je Herpes virus 4. Međutim i drugi herpsvirusi, kao i Citimegalovirus , Adenovirus, i Parvovirus B19 mogu dati slične oblike bolesti koje tada nazivamo mononukleoznim sindromom.

Za više informacija o EBV kliknite link https://www.cdc.gov/epstein-barr/index.html

Mononukleoza-simptomi

Kada govorimo o mononukleozi obično mislimo  na mononukleozni sindrom koji obuhvata  sledeće simptome i znake :

  • Umor, malaksalost
  • Bol u grlu, možda pogrešno dijagnostikovan kao streptokokna upala grla, koja se ne popravlja nakon lečenja antibioticima
  • Groznica
  • Bol u stomaku
  • Otečeni limfni čvorovi na vratu i pazuhu, preponama
  • Otečeni krajnici
  • Glavobolja
  • Osip po koži (osip se češće javlja nakon ukljičivanja amoksicilinskih antibiotika u terapiju,što se nikako ne preporučuje, ukoliko postoji sumnja na mononukleozu
  • Mekana, otečena slezina

 

 

MONONUKLEOZA
MONONUKLEOZA-INFEKCIJE B  LIMFOCITA ŽDRELA

 

Bolest obično počinje postepeno sa pojavom  bola u grlu, glavobolje, umora, gubitka apetita.  Dolazi do uvećnja limfnih žlezda njčešće na vratu, ali je moguće i na drugim mestima. Pacijent često sam primeti otečene žlezde s jedne ili obe strane vrata.  Potom se javlja i povišena telesna tempertura, koja može biti visoka i do 40 stepeni i traje različito 7 do 14 dana.  Usled jakog uvećanja  krajnika i beličastih naslaga na njima može biti veoma otežano gutanje, a veoma retko može biti ugroženo disanje.

Uvećane limfne žlezde su često mekane i bolne. A uvećana slezina se javlja kod praktično svih pacijenata  kod kojih je dijagnostikovana mononukleoza.  Međutim lekar u više od 50% slučajva ne može da je napipa. Vrhunac boleti nastupa nakon druge nedelje.

Infekcija obično traje četiri nedelje, ali može trajati i duže. Kada su simptomi ozbiljni, oni prekidaju sposobnost osobe da nastavi sa svakodnevnim životom.  Mononukleoza se obično ne javlja dva puta, jer telo stvara antitela koja obezbeđuju imunitet na EBV. U malom broju slučajeva, međutim, infekcija se može ponoviti jer virus nikada ne napušta telo. On zaražava naše B limfocite.

Mononukleoza-komplikacije

Po nekada komplikacije mononukleoze mogu da budu ozbiljne.

Mononukleoza može izazvati povećanje slezine kao što smo već videli. U ekstremnim slučajevima, slezina može da pukne, uzrokujući oštar, iznenadni bol ispod levog rebarebag luka. Ovakva situacija pacijenta životno ugrožava, jer može dovesti do iskrvarenja.

Ako se pojavi takav bol, odmah potražite medicinsku pomoć – možda će  trebati operacija!

Problemi sa jetrom –u većem procentu slučajeva se javlja blag porast enzima jetre uz blago zapaljenje jetre, koji može uzrokovati znatno ređe i žuticu.

Manje uobičajene komplikacije

 

  • Anemija – smanjenje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina,
  • Trombocitopenija – nizak broj trombocita, koji su krvne ćelije uključene u zgrušavanje krvi
  • Problemi sa srcem – zapaljenje srčanog mišića (miokarditis)
  • Komplikacije koje uključuju nervni sistem – meningitis, encefalitis i Guillain-Barreov sindrom
  • Otečeni krajnici – koji mogu blokirati disanje
  • EB virus može izazvati mnogo ozbiljnije bolesti kod ljudi koji imaju oslabljen imuni sistem. Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom mogu uključivati osobe sa HIV/AIDS-om ili osobe koje uzimaju lekove za suzbijanje imuniteta nakon transplantacije organa.

 

za više informacija o Gullian-Bareeovom sindromu možete pročitati klikom na link ispod

https://www.actavis.rs/terapeutske-oblasti/neurologija-hcp/article-pages/klinike-karakteristike-guillian-barre-sindroma/

Mononukleoza-lečenje akutne bolesti

Lečenje akutne forme bolesti je simptomatsko primenom lekova za skidanje temperature. Zatim zbog otežanog gutanja predlaže se ispranje ždrela žalfijom i 3% rastvorom hidrogena  ili obezboljujuće lozenge za sisanje. Obavezno je mirovanje zbog opasnosti od pucanja slezine.

Mirovanje se prporučuje dok se slezina ne vrati u svoju normalnu veličinu što možemo potvrditi ultrazvukom. Period mirovanja i izbegavanja težih aktivnost je individualan, ali se predlaže 3 do 6 meseci kod većine adolescenata.

Antivirusni lekovi se ne daju u slučaju EBV infekcije kodljudi sa normalnim imunitetom, a antibiotici prema potrebi i proceni lekara. Od antibiotika ne bi trebalo primenjivati amoksiciline i amoksiciline sa klavulanskom kiselinom.

Takva kombinacija izaziva imunu reakciju virusa i leka i najčešće se manifestuje osipom. Ono što je još važno istaći nakon mononukleoze organizam je još nekoliko meseci u stanju imunog deficita, te je neophodna vitaminska suplementacija  i zdrava ishrana. Sve ovo može pomoći organizmu da se lakše izbori sa virusom.

Prevencija

Trenutno ne postoji vakcina koja bi nas zaštitila od EBV. Prevencija se sastoji u prevenciji kontakta sa pljuvačkom zaraženog.

Mononukleoza-hronična bolest ili reaktivacija

U veoma retkim slučajevima, EBV može ostati aktivan u telu tokom dužeg vremenskog perioda. Kada se to desi, to se naziva hronična aktivna infekcija Epstein-Barr virusom.

Mnogi ljudi sa mononukleozom doživljavaju simptome infekcije samo jednom, ali drugi mogu da obole mesecima ili čak godinama nakon prvog ispoljavanja bolesti.

Često ako se virus reaktivira po drugi put, simptomi će biti ili blaži ili ih uopšte neće biti. Oni koji imaju oslabljen imuni sistem najverovatnije će osetiti simptome od reaktivacije virusa.

Međutim, ako imunološki sistem ne radi kako bi trebao ili postoji imuni deficit, virus se može ponovo aktivirati i izazvati simptome. Virus se takođe može ponovo aktivirati dok se telo bori protiv druge infekcije.

MONONUKLEOZA
                                         

 

Iako nije sasvim jasno šta uzrokuje da virus bude aktivan nakon što je u stanju mirovanja, povratak simptoma se verovatno može pripisati funkciji imunog sistema.

Za one ljude  sa adekvatnom imunološkom funkcijom, određene ćelije poznate kao prirodne ćelije ubice (NK) i T-ćelije će se boriti protiv dalje infekcije ubijanjem ćelija koje su inficirane EBV-om.

Hronična EBV infekcija

To je retko stanje kada virusni genetski materijal osim što ospstaje u našim krvnim ćelijama i tkivima, daje i simtome sličene onim kao kod akutne faze bolesti.  Međutim osim njih se mogu javiti i ozbiljniji poremećaji kao što su: anemija, oštećenje disajnih puteva, oštećenje nerava, težak hepatitis.

Hronična mononukleoza može voditi u sindrom hroničnog umora, zbog konstantne inflamacije u organizmu, kao i toksičnih i imunih efekata virusa. EBV se navodi i kao jedan od važnih potencijalnih pokretača sindroma hroničnog umora  CFE/ME. Za više i uzrocima CFE/ME možete pročitati na linku https://hronicniumor.com/razumeti-sindrom-hronicnog-umora/

 

Faktori rizika za hroničnu mononukleoznu infekciju mogu biti etnička pripadnost, genetska predispozicija, stanja oslabljenog imuniteta.

Genetika takođe može igrati ulogu u razvoju  hronične  EBV infekcije, a istraživanja su pokazala da nasledna imunodeficijencija u određenim imunim ćelijama može biti faktor rizika. Učestalost hroničnog stanja kod osoba specifične etničke pripadnosti takođe sugeriše da genetska komponenta može biti u igri. Prema istraživanju, nijedan genetski defekt nije povezan sa povećanim rizikom od razvoja bolesti, ali neki veruju da bi specifični antigen kao što je  B52 mogao  bi imati ulogu, u nastanku hronične bolesti.

Kako se nositi sa ovim stanjem?

Suočavanje sa hroničnom infekcijom  može biti teško zbog težine simptoma i dužine vremena koje mogu da traju. Najbolji način da se nosite sa bolestima je da se odmorite, opustite i uzmete lekove koji su vam potrebni za ublažavanje simptoma.

Takođe možete da se usredsredite na jačanje imunološkog sistema zdravom ishranom koja je dizajnirana da pruži imunološkom sistemu sve što mu je potrebno da se izbori sa infekcijom.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji su uzimali  visoke nivoe vitamina C imaju određenu zaštitu od mononukleoze.

Povećanje unosa vitamina C kao i vitamina D može vam pomoći u borbi protiv infekcije.

 

MOnonukleoza

 

Mononukleoza vas može držati bolesnim i umornim nekoliko meseci, ali efekti mogu trajati i duže. Epstein-Barr virus (EBV), koji izaziva mononukleozu, ostaje u  telu i može ponovo da postane aktivan. Čak i kada je virus neaktivan, može izazvati promene u ćelijama.

Virus se može preneti na druge sve dok ste u aktivnom stanju. To je obično dok su simptomi prisutni. Ako virus ponovo postane aktivan, možete ga ponovo preneti!

Zaključak

Iako je mononukleoza kod najvećeg broja dece i adolescenata virusna bolest prolaznog karaktera sa relativno lakim simptomima prikazala sam vam i moguće teške komplikacije.  U određenom malom procentu adolescenata i odraslih ljudi, posebno onih sa deficitom imuniteta može dati ozbiljne posledice! Kao i preći u ozbiljne bolesti koje smo upoznali u tekstu.  Na svu sreću to se retko dešava!

Poenta teksta nije da vas uplaši, već da mononukleozu ne shvatite olako! To kad kažem pre svega mislim na period koji mora da prati ozdravljenje sa postepenim vrećanjem normalnoj fizičkoj aktivnosti.

izvori: https://www.verywellhealth.com/chronic-mono-5120534
Mononucleosis – Symptoms and causes – Mayo Clinic

 

U prilogu vam ostavljam link gde specijalista infektologije objašnjava mononukleozu u dečjem uzrastu:

 

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Autor

dr Vesna Ikonić Marinković

Diplomirala sam na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 2012. godine. U julu 2019. godine sam položila specijalistički ispit iz pedijatrije sa najvšom ocenom, a iste godine sam se zaposlila u struci na poslovima pedijatra.

pratite

baner hronicni umor
baner hronicni umor

ostali sadržaji