Nedostatak energije-o sindromu hroničnog umora

Sindrom  hroničnog umora je teško dokaziva bolest kod koje pacijentu često trebaju godine i veliko strpljenje da dođe do dijagnoze i osvesti konačno od čega boluje.

Na tom putu ne retko nailazi na nepovrenje kako same okoline  tako i pojednih zdravstvenih radnika u pogledu samih simptoma i same dijagnoze.

Najčešće u rutinskim laboratorijskim nalazima nama odstupanja.  Neuroradiološka dijagnostika je često u takođe bez odstupanja.  A mi još uvek nažalost nemamo analizu  koja će potvrditi ili isključiti ovu dijagnozu.

U Americi postoje ozbiljna istraživanja i ozbiljni izgledi da se i ovo uskoro promeni. U tim istraživanjima kod pojedinih pacijenata su nađeni visoki nivoi antitela na enzim neophodan za prenos impulsa sa nerva na mišić.

Taj enzim se zove acetil holin esteraza. On je neophodan za prenos nervnog impulsa na mišić i omogućava mišićnu kontrakciju!  Možda je to i odgovor na mišićnu slabost i iscrpljenost koju osećaju oboleli.

Još uvek ostaje nejasno da li bolest pokreće psihološki ili biološki faktor. Na osnovu svega što sam dosada pročitala, naučila i osetila u ovoj bolesti mislim da je pokretač sindroma psihološki faktor na pogodnom tlu,odnosno dovoljno hronično iscrpljenom organizmu.

Ali isto tako sam itekako svesna svih patofizioloških posledica koje ovaj sindrom može napraviti  na različitim organima i sistemima.

Šta to znači? 

Znači da za neku osobu koja je dovoljno dugo  pod stresom, a sama je previše odgovorna, ili ambiciozna i anksiozna, kada se pređe određeni prag tolerancije nervnog sistema dolazi do bojave bolesti!

Hipersenzitivni ljudi svakako imaju niži prag tolerancije na stres! Nekom je taj završni stresor virusna infekcija, koja definitivno zna da napravi ogromne probleme u ovom sindromu. Za nekog drugog taj završnis stresor može biti operacija, preseljenje, gubitak ili promena posla ili voljene osobe, odnosno velika životna promena.

Nedostatak energije-sindrom hroničnog umora ili depresija?

Oboleli pacijent od sindroma hroničnog umora trpi hronični fizički i mentalni bol. Prisutna je nemogućnost planiranja  i često nailazi na nerazumevanje i odbacivanje od strane okoline.  Takođe dolazi do gomile socijalnih i problema na radnom mestu, zbog stvarne fizičke onemogućenosti čoveka da radi kada god je u pogoršanju bolesti!

Tužna činjenica je da od ovog stanja češće oboljevaju do tada veoma aktivne osobe, koje su imala značajna intelektualna i sportska postignuća.  Samim tim im je i teže da prihvate ovo stanje kao takvo.  Ovaj sindrom je češći kod žena, nejasna je uloga X hromozoma u predispoziciji za razvoj sindroma hroničnog umora.

Ovo stanje je velikoi imitator. Potrebno je isključiti mnogo drugih telesnih i psihičkih bolesti.  Sam put do dijagnoze je iscrpljujući. Kao i sama bolest.

Iako u samom sindromu hroničnog umora postoji osvešćena ili neosvešćena ogromna količina anksioznosti, ne možemo reći da su ovi pacijenti depresivni.

Naime velika manifestacija depresivnog poremećaja može dati slične simptome. Ali u depresiji je uvek prisutna prisutna unutrašnja praznina i odsutvo volje.  Kod sindroma hroničnog umora često suprotno. Ti pacijenti kada imaju energiju imaju ogromnu volju za životom, žure da urade sve, dok još imaju energiju i to ih vodi u slom. 

Pretaran fizički i mentalni zamor vraća osobu u bolest.

Meni to nekako izgleda kao ciklusi koji se ponavljaju.

CFS /ME iako znatno ređe u odnosu na odraslu populaciju može se javiti i kod dece, često od mlađeg adolescentnog uzrasta.  Sa postkovid sindromom i dugim kovidom sve je više adolescenata koji oboljevaju  od ovog stanja nakon infekcije.

Dijagnostički krterijumi za ovu dijagnozu-američki autori

• Novonastali umor, koji je iscrpljujuć, osoba ga potpuno razlikuje od prethodnog umora koji je osoba iskusla, koji je prisutan u više od 50% vremena   i traje  duže od 6 meseci. Kod ovog umora ne  dolazi do potpunog oporavka nakon odmora i sna

Takođe moraju biti prisutna najmanje četiri od sledećih simptoma

• Iscrpljenost nakon napara, mentalnog ili fizičkog napora

• Neodmarajući ili poremećen san

• Mišićni bolovi

• Bolovi u više zglobova-poliartralgija

• Upale grla

• Osetljivi limfni čvorovi

• Glavobolje-promena kvaliteta dosadađnjih glavobolja

• Kognitivni poremećaji kao što su smanjena memorija, oslabljena koncentracija, moždana magla

Takođe prilikom postavljanja dijagnoze hriničnog umora potrebno je isključiti druga medisinska stanja praćena umorom.

NICE-National  Institute for Helth and  Care Exellence UK 2019.-dijagnostički krterijumi

Sumnja na ME/CFS –svi simptomi bi trebalo da budu prisutni

• Veliki umor koji se pogoršava aktivnošću, nije prouzrokovan prekomernim kognitivnim, fizičkim, emocinalnim ili socijalnim naporom i nije značajno olakšan odmorom

• Slabost posle aktivnosti u kojoj se pogoršavaju simptomi (odlaganje aktivnosti, nesrazmera aktivnosti, ima produženo vreme oporavka koje može trajati satima, danima, nedeljama)

• Neokrepljujući san ili poremećaj sna, ili oboje-što može uključivati osečaj iscrpljenosti, gripa i preterane budnosti

• Kognitivne poteškoće, opisuju se kao moždana magla, koje mogu rezultovati u poremećaju pronalaženja reći ili brojeva, usporavanje govora, kratkoročne problem memorije i poteškoće sa koncentracijom i multitaskingom

Sumnjati na sindrom hroničnog umora  ako je osoba imala uporne simptome najmanje 6 nedelja kod odraslih i 4 nedelje kod dece! Sposobnost osobe da se bavi profesionalnim, obrazovnim, socijalnim ili ličnim aktivnostima je  značajno je smanjena u odnosu na nivo pre bolesti, simptomi se na objašnjavaju nekim drugim stanjem!

Šta je okidač za pojavu sindroma hroničnog umora?

Postoji više teorija o mehanizmu nastanka sindroma hroničnog umora, ali  sigurna etilogija ostaje i dalje nejasna. U prethodnom delu teksta sam iznela neka lčna zapažanja vezana za okidače bolesti. Na ovom mestu ćemo se pozabaviti naučnim pretpostavkma i dokazinim činjenicama.

Pojavi sindroma često prethodi virusna infekcija, često EBV ili reaktivacija EBV u toku druge infekcije; zatim drugi herpes virusi, rubela, sve više dokaza da i SARS COV 2 virus i još mnoštvo virusa može pokrenuti krug umora i konstantne infekcije.  Neki ljudi su prijavili početak simptoma nakon alergijske reakcije na antibiotik.

Hormonski dibalans u trudnoći, nakon porođaja, veliki stres često prethodi pojavi simptoma (emocionalni stres, operacija, povreda, preseljenje, velika životna promena).

Kod pojedinih ljudi sa sindromom hroničnog umora je prisutna autoimuna komponenta, ali nemaju svi autoimunu bolest ili povećane markere zapaljenja.
Prema nekm istraživanjima trauma tokom porođaja ili prevremeno rođenje, kao i trauma u adolescenciji stvara rizik za razvoj sidroma hroničnog umora.

Nedostatak energije-zaključak

Nedostatak energije i zamor, kao i kognitivna oštećenja su najčešće prvi simptomi ove bolesti. Često ih nismo svesni dugo…I ukoliko smo isključili sve druge bolesti od strane lekara, uradili test disfunkcije autnomnog nervnog sistema, dobićemo dijagnozu sidroma hroničnog umora.

Kada posmatram unazad nedostatak energije i njeni padovi su zapravo prvi počeli, pre mnogobrojnih virusnih infekcija i infekcija drugim intraćelijskim uzročnicima! Pre nego što je naš imunitet počeo da puca po šavovima!

Nadam se da će ova revizija mog teksta kao i lična zapažanja biti od koristi svima onima koji ove simptome osećaju povremeno. Da će biti neka vrsta opomene, da se okrenu ka sebi, da ne zanemaruju signale koje telo šalje, jer kasnije zaista sve postaje teže!

Izgleda da su nedostatak energije i zamor mentalni i fizički  prvi  simptomi, koji se javljaju i poslednji  koji nestaju na putu oporavka i isceljenja ove bolesti! Kada bol prestane znajte da ste na dobrom putu…a do tada ostaje da se borimo dan po dan…

Hvala na čitanju!