Nesanica je sve češći problem današnjice. Poremećaji spavanja veoma remete kvalitet funkcionisanja, samim tim kvalitet života i radnu učinkovitost. Nesanica se može manifestovati kao poremećaj usnivanja, isprekidani noćni san, rano jutarnje buđenje. Nesanica može biti simptom organskih ili psihihičkih bolesti, ali isto tako i njihov uzrok.
Nesanica-definicija
- produženo vreme uspavljivanja (preko 30 minuta),
- budnost tokom noći u trajanju dužem od 30 minuta,
- redukovana dužine efektivnog sna na manje od 6,5 sati.
U daljem tekstu ćemo se baviti ulogom epifize, odnosno pinealne žlezde na spavanje.
Već više puta smo govorili o značaju noramalnog 24 časovnog unutrašnjeg ritma, odnosno cirkadijalnog ritma koj i reguliše budnost i spavanje.
Ukoliko niste pročitali možete pogledati tekst: https://hronicniumor.com/sta-odrzava-sindrom-hronicnog-umora/
Pinealna žlezda-epifiza
Epifiza je sićušna žlezda koja se se nalazi duboko u sredini mozga. Nalazi se u žlebu neposredno iznad talamusa, koji je deo vašeg mozga koji koordiniše različite funkcije koje se odnose na čula.
Ona je deo endokrinog sistema i luči hormon melatonin. Glavni zadatak vaše epifize je da pomogne u kontroli cirkadijalnog ciklusa sna i budnosti lučenjem melatonina.
Epifiza je oblikovana kao sićušna šišarka, po čemu je i dobila ime („borova“-al žlezda). Epifiza je najmanje istražena žlezda endokrinog sistema, i bila je poslednji deo endokrinog sistema koji je otkriven. Epifiza je veličine oko 0.8 cm i težine svega 0.1 gr kod odraslih. Smatra se da se tokom života smanjuje njena veličina, i manja njena struktura taloženjem soli kalcijuma ili nastankom cista.
Dugo se smatralo da je evolutivno zakržljao ordan i da nema nikakvu funkciju.
Nesanica-uloge epifize žlezde
Glavna funkcija epifize je da prima informacije o dnevnom ciklusu svetlost-tama (dan-noć) od mrežnjače oka, a zatim proizvodi i oslobađa (luči) melatonin u skladu sa tim — povišene nivoe noću (u mračnim satima) i nizak nivo tokom dana (tokom svetlosnih sati).
Od čega je napravljena epifiza?
Vaša epifiza se sastoji od delova neurona (nervne ćelije), neuroglijalnih ćelija (potporne ćelije) i specijalizovanih ćelija koje izlučuju melatonin –pinealociti. Pinealociti stvaraju melatonin i luče ga, direktno u cerebrospinalnu tečnost, tečnost koja teče u šupljim prostorima vašeg mozga i kičmene moždine i oko njih, koja ga zatim odvodi u krvotok.
Može li čovek da živi bez epifize?
Da, možete živeti bez svoje epifize! Međutim, vaše telo može imati problema sa obrascima spavanja i drugim fiziološkim funkcijama koje se odnose na cirkadijalni ritam bez epifize zbog nedostatka melatonina. U veoma retkim slučajevima, osobi sa tumorom epifize može biti potrebna operacija za uklanjanje epifize.
Pojedina duhovna učenja budističke i hinduističke kulture smatraju epifizu centrom duše. Nazivaju je trećim okom, zato što poseduje fotoreceptore. To su receptori osetljivi na svetlost koje ima i mrežnjača oka. Zaista je zanimljiva činjenica, da žlezda koja je anatomski tako duboko u mozgu ima sposobnost da reaguje na smene svetlosti i tame!
Nesanica-šta znamo o melatoninu?
Melatonin je hormon koji uglavnom proizvodi vaša epifiza. Važnost melatonina epifize kod ljudi nije do kraja jasna, ali mnogi istraživači veruju da može pomoći da se sinhronizuju cirkadijalni ritmovi u različitim delovima tela.
Cirkadijalni ritmovi su fizičke, mentalne i promene ponašanja koje prate ciklus od 24 sata. Ovi prirodni procesi reaguju prvenstveno na svetlost i tamu.
Vaša epifiza oslobađa najviše nivoe melatonina kada je mrak i smanjuje proizvodnju melatonina kada ste izloženi svetlosti. Drugim rečima, imate nizak nivo melatonina u krvi tokom dana i vršne nivoe melatonina tokom noći. Zbog toga se melatonin često naziva „hormonom spavanja“. Iako melatonin nije neophodan za spavanje, spavate bolje kada imate najviše nivoe melatonina u telu.
Melatonin takođe stupa u interakciju sa biološki ženskim hormonima. Istraživanja su pokazala da pomaže u regulisanju menstrualnih ciklusa, kao i podsticanju ovulacije.
Melatonin takođe može zaštititi od neurodegeneracije, što je progresivni gubitak funkcije nervnih ćelija. Neurodegeneracija je prisutna kod stanja kao što su Alchajmerova bolest i Parkinsonova bolest. Nedvosmisleno su dokazani poziivni efekti melatonina koa moćnog antioksidansa, te pojedini radovi ukazuju na protivzapaljenski i protivtumorsko dejstvo melatonina.
Još po nešto o melatoninu…
- Istraživanja pokazuju da melatonin smanjuje dužinu vremena potrebnog da se zaspi i pospešuje početak sna kod odraslih i dece.
- Istraživanja sugerišu da bi melatonin mogao malo smanjiti vreme potrebno da se zaspi, ali njegovi efekti na kvalitet sna i ukupno vreme spavanja nisu jasni.
- Melatonin bi mogao biti korisniji za starije osobe koje mogu imati nedostatak melatonina.
- Takođe je pokazao učinkovitost kod promene vremenskih zona ili smenskog rada noću.
Nije jasno da li melatonin može poboljšati kvalitet i trajanje dnevnog sna kod ljudi čiji posao zahteva da rade van tradicionalnog rasporeda od jutra do večeri.
Poremećaji spavanja kod dece
Mala istraživanja su pokazala da bi melatonin mogao pomoći u lečenju poremećaja spavanja kod dece sa invaliditetima ili hroničnim bolestima. Praksa davanja melatonina u takve svrhe praktikuje se u Americi. U Srbiji ne postoji konsenzus o upotrebi melatonina kod dece i svi proizvođači suplementa naglašavaju da “ nije pogodan za primenu kod dece“.
Bezbednost primene melatonina
Stav Mejo klinike je da je primena melatonina u vidu suplemenata generalno bezbedna. Dokazi sugerišu da suplementi melatonina promovišu san i da su bezbedni za kratkotrajnu upotrebu. Melatonin se može koristiti za lečenje odložene faze spavanja i poremećaja cirkadijalnog ritma spavanja kod slepih i pruža izvesno olakšanje nesanice. U običajene doze melatonina su 1 do 3 mg uveče. Maksimalne doze su 10 mg, ali nikako se ne preporučuje takva doza bez konsultacije sa lekarom.
Neželjeni efekti
Primena melatonina kraće vreme i odgovarajućim dozama, uglavnom je bezbedna.
Melatonin može izazvati: glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, pospanost. Manje uobičajeni neželjeni efekti melatonina mogu uključivati kratkotrajna osećanja depresije, blago podrhtavanje ruku, blagu anksioznost, grčeve u stomaku, razdražljivost, smanjenu budnost, konfuziju ili dezorijentaciju. Pošto melatonin može izazvati dnevnu pospanost, nemojte voziti ili koristiti mašine u roku od pet sati od uzimanja suplementa.
Zaključak
Svi vi koji redovno pratite moj blog znate već da smo više puta govorili o higijeni sna i značaju sna za sveukupno zdravlje. U ovom tekstu nisam se htela detaljno baviti time, jer tekstova na tu temu je dosta. Cilj ovog teksta bio je da vas upoznam sa epifizom i moćnim efektima melatonina. Melatonin i dan danas ostaje neistražen hormon. I kod njega poput vitamina D stalno otkrivamo nove efekte i mehanizme dejstva.
Ukoliko vam se tekst svideo, ne zaboravite da lajkujte i podelite na svojim društvenim mrežama, za nekog će to biti vredna informacija, a pomaže razvoju mog bloga!
Hvala na čitanju!
dr Vesna Ikonić Marinković
https://www.stetoskop.info/psihologija-danas/nesanica
https://www.mayoclinic.org/drugs-supplements-melatonin/art-20363071
