NEUROTRANSMITERI-koji smanjuju stres

Neurotransmiteri, su posrednici nervnog sistema, mogu se lučiti u mozgu, kičmenoj moždini, ali i van nervnih struktura. Oni utiču prvo na biohemijske, metaboličke procese u nervnim ćelijama (neuronima), a ako nisu u ravnoteži mogu promeniti strukturu našeg mozga. Oni su ti koji ako nam nedostaju ili ako ih je previše nas teraju u različita štetna ponašanja. Kao što su bolesti zavisnosti, prejedanje…niz je dugačak.

Nurotransmiteri-mira i sreće

U nekom od prethodnih tekstova smo upoznali stresne hormone i način na koji vas izbacuju iz ravnoteže. Danas ćemo pomenuti neurotransmitere koji uravnotežavaju vaš mozak. To su: acetil holin, GABA, serotonin, melatonin, oksitocin i endorfini.

Svi oni su povezani sa osećajem blagostanja, mirnog sna, stalne energije i povezanosti sa drugima.

Svi oni na rezličite načine pomažu da se uravnoteži iscrpljen mozak.

Tako na primer, acetil holin smanjuje broj otkucaja srca, nakon što su ga stresni hormoni podigli. Melatonin je u obrnutom odnosu sa kortizolom. On vas uvodi u san, za razliku od kortizola, koji ako je predugo visok iscrpljuje mozak. Već smo pominjali cirkadijalni ritam. On je normalan kada su ova dva hormona u ravnoteži. Kada je kortizol ujutru visok, pa nas budi, a tokom dana postepeno pada. Ovaj pad kortizola omogućava lučenje melatonina koji sa luči kada pada mrak.

Zdravi nivoi serotonina i GABE (gama amino buterna kiselina) čine vas manje sklonim da preterano reagujete i brinete. A ovo može dovesti do toga da se hormoni koji preterano iscrpljuju mozak previše podignu.

Kada je snadbevanje ovim neurotransmiterima stabilno, dominira parasimptaički nervni sistem. I vi ste u vazi odmaranja i varenja.

Ova faza je ona kojoj težimo. Povezana je sa zdravljem i srećom!

Za deteljnije medicinske informacije o neurotransmiterima kliknite na link: https://sh.wikipedia.org/wiki/Neurotransmiter

Neurotransmiteri-GABA

GABA je primarno inhibitorni transmiter u kori mozga koji se suprotstavlja dejstvu gluatamata. To je aminokislina koja se nalazi u našem nervnom sistemu i izaziva veliku uzbuđenost. Zahvaljujući ovom dejstvu GABA spada u neurotransmitere koji smiruju mozak. GABA vam pomaže da se osećate opušteno i mirno. Kada su nivoi GABA onakvi kakvi treba da budu, lako se oporavljate od stresa. Nizak nivo ovog transmitera je povezan sa lošom kontrolom impulasa(može da prouzrokuje prterenu uzbuđenost i zavisnička ponašanja).

Da nema ovog neurotransmitera , postojalo bi previše uzbuđenosti i aktivacije mozga. Osobe kojima nedostaje GABA često su us stanju moždane iscrpljenosti te uzimaju Bromazepam, Diazepam, Ksalol…ili neki drugi benzodijazepin. Jer to im nadoknađuje manjak GABA.

Serotonin

Serotonin smo pominjali više puta . On je jedan od primarnih hormona za dobro raspoloženje. On se suprotstavlja anksioznosti i povezan je sa osećajem mira i spokoja, optimizma i samopouzdanja. Iako se primarno stvara u crevima, dovoljni nivoi serotonina su neophodni za funkciju mozga.

On stvara osećaj mira i sreće i efikasnije ga stvara, kada je kortizol niži. Osobe sa iscrpljenim mozgom često od psihijatra dobijaju lek koji ima serotoniniske efekte, produžava dejstvo serotonina u nervnom sistemu blokirajući neke od njegovih receptora. Serotonin je neurotransmiter koji se vezuje za čak 14 različitih receptora, verovatno je taj broj i veći.

A i 14 ja baš mnogo! Možete misliti koliko moćne efekte on ima! Određena hrana povećava serotonin. Kantarion kao prirodni antidepresiv podiže nivo serotonina. Često i posežemo za čokoladom, jer podiže nivo serotonina. Bilo bi dobro da uzimamo onu sa 70 i više % kako mase.

Neurotransmiteri-melatonin i endorfini

Melatonin-naš već više puta pomenuti hormon koji nas uvodi u san. Stimulus za lučenje je tama koju registruju naši fozoreceptori u oku. On je taj koji je zadužen za naš normalni dnevno-noćni ritam. Osim što pomaže da se dobro naspavate tokom noći, on je snažan antioksidans. To znači da može smanjiti oksidativni stres i ćelijko oštećenje. Definitivno ima protivzapaljenski efekat, a pojedina istraživanja govore u prilog tome da ima i protiv tumorska svojstva.

Za više informacija o cirkadijalnom ritmu možete pogledati klikom na link: https://hronicniumor.com/endokrina-podloga-sindroma-hronicnog-umora/

Endorfini– su vrsta neurotransmitera koji smanjuju bol i anksioznost. To su naši prirodni derivati opioida. Na svu sreću ne izazivaju zavisnost.  Endorfile luči  hipotalamus, da bi podigao prag bola, proizveo  osećaj mira i  povišenog raspoloženja (euforije).

Endorfini su veoma specifični neurotransmiteri, koji omogućuju telu da prevaziđe  TRAUMU!  Oni se oslobađaju kod intezivnih sportskih aktivnosti, omogućujući bolje rezultate podizanjem praga bola.

Do lučenja endorfina takođe može doći u slučaju neke  fizičke povrede, stresa, bola, bolesti, jer ove supstance omogućuju da se ova neprijatna stanja bolje podnesu. Endorfini se pojačano oslobađaju kada jedemo čokolodau ili pijemo kafu, te odatle potiče pojačana potreba za čokaladom kada smo pod stresom ili u PMS-u.

Oksitocin

Oksitocin-i njega smo pominjali kao hormon koji je neophodan za kontrakcije materice u porođaju i za napredovanje porođaja. Takođe je i važan hormon dojenja jer njegovo lučenje u toku podoja omogućava istiskivanje mleka iz mlečnih kanalića dojke.

Uz to priroda je tako napravila da njegovo lučenje u periodu dojenja stvara primarnu vezu majke i deteta i jača je. Oksitocin  bih nazvala hormonom vezanosti i ljubavi. Luči se kada god smo emotivno bliski sa nekim, tokom grljenja, maženja…Oksitocin je taj koji nam može pomoći da stvorimo dugotrajne veze sa drugim ljudima, koje nas mogu zaštititi od stresa.

Neurotransmiteri i iscrpljen mozak

Kod osoba sa iscrpljenim mozgom postoje visoki nivoi pojedinih hormona koji iscrpljuju mozak i niski nivoi jednog ili više hormona koji ga umiruju. Ove različiite moguće kombinacije dovode do toga da možete razviti specifičan vid iscrpljenosti karakterističan za vas.

Ljudi sa niskim nivoom acetil holina mogu patiti od jakih strahova. Oni koji imaju nizak GABA skloni su zavisničkom ponašanju ili bipolarnom poremećaju. Nizak nivo serotonina može dovesti do anksioznosti, perfekcionizama i sklonosti ka anoreksiji.

Nizak nivo melatonina vodi u poremećaje sna i imuniteta. Nizak nivo oksitocina dovodi do osećaja usamljenosti i rizika od razvoja posttraumatskog stresnog poremećaja. (PTSP)

Kod niskog nivoa endorfina može se razviti pojačan osećaj bola, odnosno nizak prag tolerancije na bol. Takođe se može razviti bulimija i sklonost ka samopovređivanju. Negde sam čitala o tome da ljudi koji se samopovređuju kada osete fizičku bol, umanjuje im se taj njihov, jak mentalni bol. Možd je to i razlog što se takvo ponašanje može pretvoriti u obrazac ponašanja i reagovanja na stres.

Inspiracija  i za ovaj tekst je knjiga „Nesanica, stres i anksioznost“ Dr Majk Dau.  Neka promišljanja i veliko broj činjenica je medicinski utemeljen u toj knjizi. Ona može poslužiti kao izvor informacija, u promeni pogleda na mentalno zdravlje, bolest mentalnu ili fizičku, način života…na sam dozivljaj stanja stresa…

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković