Mnogi roditelji rado pričaju o svojoj deci, ali ne vole da pominju ako njihovog mališana muči problem nevoljnog umokravanja, koje se, u većini slučajeva, manifestuje tokom noći. Greše, posebno ako se stide da zatraže pomoć lekara, jer enureza, kako se stručno dijagnostikuje ovaj poremećaj, može veoma brzo da postane prošlost.
Ako se saveti lekara pažljivo slede, suvi perodi će se vrlo brzo produžiti, potom i nestati. Retki su slučajevi kad su zbog aktivnosti bešike kad joj vreme nije potrebni ozbiljni medikamenti.
Koji su uzroci noćnog umokravanja dece, kad je ono normalna pojava a kad može da pređe u patološko stanje i šta u tom slučaju treba da preduzmu roditelji, čitaoce Lene upućuje dr Nevenka Raketić, naš poznati pedijatar i imunolog.
Šta je enureza?
Enureza je relativno čest problem kod dece, pretpostavlja se da se javlja kod oko 10% predškolaca (i 1% odraslih). Definiše se kao nevoljno oticanje urina posle pete godine. Primarno noćno umokravanje se javlja kod deteta koje nije do kraja naučilo da kontroliše mokrenje pa nije bilo perioda dužeg od šest meseci u kontinuitetu kada se mališan nije noću umokravao. Kod sekundarnog noćnog umokravanja dete je imalo suvi period duži od šest meseci.
Da li se znaju uzroci?
Problem je multifaktorijalne prirode. Treba znati da je važna genetska predispozicija: obično su se jedan ili oba roditelja umokravali noću. Uzrok može da bude i ako su deca tvrdi spavači, kada imaju povišen prag za buđenje. Događa se i kod povećanog stvaranja urina u toku noći (noćna poliurija) zbog poremećenog lučenja antidiureznog hormona (dezmopresina), ili povećana aktivnost bešike u toku noći. Može da bude samostalni problem ili udružen s drugim simptomima od strane urinarnog trakta. Doprinos daju i stres, opstipacija ili uvećani krajnici.
To svakako nije prijatna situacija za decu, ali ni za roditelje.
Nije. Kod dece se stvara veliki psihološki problem, povlače se u sebe, postaju ćutljivi, ne druže se sa vršnjacima, izbegavaju odlazak na rekreativnu nastavu… U isto vreme i roditelji su zbunjeni, preispituju se čime su oni doprineli da se njihovo dete upiški u krevet. Najgore je kad, nemoćni da sami to promene, kažnjavaju dete.
Kako struka može da pomogne?
Lečenje započinje kada dete navrši pet godina, tako što se odvede na pregled kod pedijatra nefrologa. Uz neophodne analize urina, treba dva dana voditi dnevnik mokrenja – odrediti količinu tečnosti koje je dete uzelo tokom dana i izmokrenog urina. Pedijatar će tad odlučiti koji vid trapije treba da se primeni.
Podrška psihologa
Mnogi koji su pobedili stid i obratili se pedijatru kažu da im je pomogao savet o korišćenju alarma.
Popularno nazvan pi – pi alarm pomaže u 80% slučajeva. Sastoji se od dva dela: manžetne, koja se obavije oko ruke deteta neposredno pre spavanja, i donjeg dela, koji se postavlja u gaćice. Alarm se oglašava kad se ovlaži senzor. Uz njega dete postepeno uči da seprobudi kad mu se napuni bešika, pre nego što se upiški u krevet. Alarm, inače, ne izaziva nikakve neželjene efekte. Uz alarm se običn oriti dezmpresin.
Da li savetujete kombinovanje alarma sa još nekim vrstama lečenja?
Ako se detetu ograniči večernji unos tečnosti, ali i konzumiranje slanih i slatkih namirnica, nema potrebe. Samo se u težim slučajevima primenjuju lekovi iz grupe antiholinergika i antidepresiva.
Ko određuje ovu terapiju?
Od velike koristi je pregled psihologa, psihološko praćenje i psihoterapija. Stručnjaci iz ove oblasti daće najbolje smernice roditeljima i pružiti podršku u lečenju.
Šta još Lenini čitaoci treba da znaju?
Kod korišćenja pi – pi alarma treba da znaju da je bitno da se dete noću potpuno probudi, da bude svesno šta se događa. Tad će terapija biti uspešna. Inače, kontrolni pregledi terapije alarmom se izvode posle dve nedelje, a trajanje terapije alarmom je oko tri meseca.
Kad je vreme za nošu?
Dete treba da se navikava na nošu između godinu i po i četiri godine. Ova veština se obično savladava sa dve godine, nekada tri, što zavisi od psihofizičke spremnosti deteta. Sam proces navikavanja traje u proseku dve do tri nedelje, ali i nekoliko meseci posle ovog perioda može da se dogodi da se dete upiški, posebno noću. To nikako ne znači da ima enurezu. Nemojte da žurite! Kad su se koristile pamučne pelene, koje je stalno trebalo prati, kontrola mokrenja se sprovodila znatno ranije, često i u prvoj godini. Moderne pelene sa upijajćim slojevima danas omogućavaju i deci i roditeljima veći komfor, pa lekari savetuju da ne treba navaljivati: ako se suviše rano počne s navikavanjem na nošu, može da se stvori otpor kod mališana, a onda počinju problemi.
Potreban je multidisciplinarni pristup
U Savetovalištu za noćno umokravanje vrhunski stručnjaci iz svojih oblasti, s obzirom na to da poremećaj može da ima više uzroka, mogu da reše problem vašeg deteta. Tim čine pedijatri nefrolozi, psiholog i psihoterapeut. Prvi pregled deteta je kod pedijatra nefrologa: radi se analiza urina (sediment i urinokultura), uzimaju podaci o svemu što se odnosi na noćno umokravanje, ali i o prethodnim bolestima deteta ili oboljenjima u porodici. Ako je potrebno, predlažu se dalje dijagnostičke procedure, daju saveti i počinje lečenje. Roditeljima se preporučuje da vode dnevnik mokrenja. Pojedinoj deci je potrebno psihološko praćenje i psihoterapija, pa je pregled kod psihologa sledeći korak. Uz smernice roditeljima kako da postupaju, u najvećem broju slučajeva sledi potpuno izlečenje.
