Uvod
Postkovid sindrom, nije bolest samo odraslih. Sve više se javlja kod dece u pubertetu kao i kod adolescenata. I sama sam se sretala u svojoj praksi sa tim slučajevima adolescenata koji su ispoljili postkovid sindrom, dugog trajanja. Ti slučajevi su bili zbunjujući i teški za rešiti i zahtevali su obimnu dopunsku dijagnostiku. Postkovid sindrom kod dece može značajno da ometa mentalno i sveukupno funkcionisanje deteta, stvarajući put i ka mentalnom poremećaju.
U poslednje vreme se prepoznaje značaj ovog stanja i sve je više dostupnih stručnih radova na ovu temu sa zaključcima i smernicama. Ono što mene zabrinjava je činjenica, da su simptomi postkovid sindroma adolescenata dosta slični kliničkoj slici kod odraslih. Druga zabrinjavajuća stvar je pitanje „Da li postkovid sindrom ili dugi kovid, prelazi u sindrom hroničnog umora kod dece?“
Postkovid sindrom kod dece-definisanje?
Nažalost, simptomi postkovid sindroma ne zaobilaze ni decu. Već smo u prethodnom tekstu o vezi postkovid sindroma kod odraslih definisali neke pojmove. Ovde ćemo to malo produbiti.
Nedavna definicija kliničkog slučaja Svetske zdravstvene organizacije stanja posle COVID-19 zahteva istoriju verovatne ili potvrđene infekcije SARS-CoV-2, sa simptomima koji počinju u roku od 3 meseca od početka akutne bolesti, izazvane COVID19 virusom. Simptomi moraju da traju najmanje 2 meseca i ne mogu se objasniti drugom dijagnozom.
Što se tiče definicije slučaja za postkovid sindrom on uključuje sve uzraste. Simptomi postkovid sindroma kod dece mogu se nadovezivati na akutnu infekciju. Takođe može postojati i period oporavka, nakon koga sledi povratak simptoma. I to bi označavalo ulazak u postkovid sindrom ili stanje dugog kovida.
Od jula 2021. godine, Američki centar za kontrolu bolesti definiše postkovid sindrom kao termin za razna zdravstvena stanja u kojima pacijenti svih uzrasta imaju nove ili povratne simptome, najmanje 4 nedelje nakon akutne infekcije SARS-CoV-2 virusom.
Simptomi se mogu vratiti nakon perioda oporavka nakon početne infekcije i mogu se javiti bez obzira na težinu akutne infekcije.
Ovde bih naglasila i činjenicu da učestalost postkovid sindroma, raste sa godinama kod dece. Praktično se ne javlja u najmlađem uzrastu. Učestalost je značajno veća sa početkom puberteta, znači da uzrast deteta od 10 godine i stariji, predstavlja rizik za pojavu ovog stanja.
Za više informacija o postkovid sindromu i vezi sa sindromom hroničnog umora kliknite na link: https://hronicniumor.com/postkovid-sindroma/
Postkovid sindrom-simptomi kod dece
Postkovid sindrom kod dece je spektar bolesti. Verovatno sa multifaktorskim uzrokom. Deca i adolescenti sa postkovidom imaju različite simptome. Simptomi postkovida se mogu javiti i kod ambolantno i kod bolnički lečene dece.
Kao i kod odraslih, mnogi pedijatrijski pacijenti imaju simptome postkovid sindroma, nakon što su doživeli samo blage ili asimptomatske akutne infekcije.
Vremenski tok i vrste simptoma mogu da variraju kod odraslih i dece sa dugotrajnim COVID-om. Kao što je priznato u definiciji SZO, neka deca imaju uporne simptome koji traju nakon akutne infekcije. Dok druga deca, prevashodno adolescenti, razviju nove simptome ili povratak simptoma nakon potpunog oporavka od početne infekcije.
Karakteristični i uporni simptomi uključuju: osećaj težeg disanja, zadihavanje, umor, malaksalost nakon napora/lošu izdržljivost, kognitivno oštećenje („moždanu maglu“), lošu koncentraciju i uspeh u školi, kašalj, bol u grudima i glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima.
Takođe kod nekih adolescenata se ispoljava neurološka simptomatologija sa dugotrajnim gubitkom čula ukusa i mirisa. Takođe i problemi sa ravnotežom, vrtoglavice, zujanje u ušima, kao i ortostatsku netoleranciju (POTS i nestabilnost krvnog pritiska), problemi sa spavnjem.
O sindromu posturalne otostatske tahikardije sam već pisala, možete pogledati klikom na link: https://hronicniumor.com/nestabilnost-pulsa-i-pritiska/
Neke varijacije u učestalosti i jačini simptoma mogu se odnositi na pogoršanje simptoma nakon napora.
Sve o simptomima…
Umor ili nizak nivo energije su jedan od najčešćih simptoma prijavljenih kod dece sa dugotrajnim COVID-om. Nedavne studije sugerišu da do 87% pogođene dece prijaviljuje umor kao simptom. Umor kod dece često dovodi do poteškoća sa fizičkom i mentalnom aktivnošću. To može ograničiti učešće u školi, vannastavnim aktivnostima i sportu.
Prekomerno spavanje, problemi u započinjanju ili održavanju spavanja ili neosvežavajući san često prate umor kod pedijatrijskog postkovida. Umor može može zaostajati i nakon poboljšanja sna.
Slabost nakon napora je takođe uobičajena kod postkovid sindroma kod adolescenata. Slabost nakon napora se odnosi na pogoršanje ne samo umora, već i mnogih simptoma, uključujući vrtoglavicu, kognitivnu maglu, čulnu osetljivost, glavobolju.
Ovi simptomi se javljaju nakon relativnog povećanja fizičke aktivnosti ili kognitivnih zahteva (povećani zahtevi u školi). Zbog poteškoća sa učenjem i pamćenjem, ova deca mogu postizati sve lošije rezultate u školi i odustajati od treninga i drugih aktivnosti.
Ortostatski stres (nestabilnost pulsa i pritiska pri stajanju ili promeni položaja tela) i mentalno i mišićno naprezanje su dodatni pokretači iscrpljenosti nakon napora kod sindroma hroničnog umora. Izgleda da ti isti faktori dovode do iscrpljenosti nakon naprezanja u pedijatrijskom postkovid sindromu.
Kognitivne teškoće ili „moždanu maglu“ takođe često prijavljuju deca sa postkovidom, slično kao i kod odraslih ili pacijenata obolelih od CFS/ME.
Kognitivne poteškoće, obično uključuju probleme sa koncentracijom, kratkoročnim pamćenjem i školskim uspehom. Slično fizičkom umoru i , kognitivne poteškoće ili „magla u mozgu“ takođe mogu da se pogoršaju mentalnim naporom, kao što je školski rad ili učenje za ispite.
Glavobolje se takođe često javljaju u akutnoj i post-akutnoj fazi COVID-a kod dece. Pacijenti sa istorijom glavobolja pre infekcije COVID-om mogu razviti jače ili češće glavobolje. Glavobolje se obično ne mogu pripisati bilo kom drugom uzroku. Što znači da ova deca često u sklopu dijagnostike urade i MR pregled glave, koji njačešće bude uredan.
Koje još simptome daje postkovid sindrom kod dece?
Ortostatski simptomi: Mnogi pacijenti takođe prijavljuju ortostatske simptome koji podrazumevaju: vrtoglavicu ili nestabilnost, kratkotrajne gubitke svesti, zamagljen vid, netoleranciju na vežbanje, otežano disanje, nelagodnost u grudima, lupanje srca, drhtavicu, anksioznost i mučninu.
U nekim slučajevima, pacijenti ispunjavaju kriterijume za sindrom posturalne tahikardije (POTS) ili druge oblike ortostatske netolerancije. Mnogi pacijenti sa POTSom takođe imaju simptome koji se preklapaju sa dugim COVID-om, uključujući umor, kognitivne poteškoće, glavobolje, gastrointestinalne simptome, anksioznost i zabrinutost za zdravlje.
Neka od dece imaju promene pulsa koje ne dostižu prag za POTS. To znači da varijaciije pulsa nisu veće za otkucaja 30-40/min, provocirano trominunutnim stajanjem. Međutim iako ne ispunjavaju kriterijume ta deca i dalje imaju značajne simptome te prirode.
To su nagli padovi krvnog pritisaka, mučnina i preznojavanje.
Ovi simptomi bi se mogli pripisati oštećenju vegetativnog nervnog sistema izazvanog COVID19 infekcijom.
Kardiopulmonalni simptomi: Mnogi adolescenti su prijavili različite probleme sa srcem i disanjem, uključujući osećaj otežanog disanja, bol ili stezanje u grudima i kašalj. Najčešće je kardiološki nalaz uredan.
Osnovna uzrok ovih simptoma u ovom trenutku je nejasan. Mentalno zdravlje i promene ponašanja takođe su istaknuti kod dece. Pri čemu su anksioznost i depresija najzastupljeniji. Nije potpuno jasno da li je ovo direktno povezano sa efektima virusa, efektima fizičkih simptoma dugog COVID-a ili efektima pandemije uopšte.
Za više informacija i pristup naučnom radu o postkovid sindromu kod dece možete kliknuti na link: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8906524/
Ortostatska netolerancija kod adolescenata u postkovid periodu
Već smo naglasili da ortostatska netolerancija i oštećenje sitnih nervnih završetaka vegetetivnog nervnog sistema idu ruku pod ruku. Od ranije se zna da su ove pojave dokazane kod pacijenata sa sindromom hroničnog umora. Sada deluje da adolescentni postkovid sindrom ili dugim kovidom imaju slična oštećenja.
Opterećenje simptomima kod adolescenata može biti značajno. To rezultira ograničenom sposobnošću za učešće u školi ili na poslu kad govorimo o mladim odraslim. Sam POTS (Sindrom položajne ortostatske tahikardije) je različit u svom ispoljavanju. Predloženo je nekoliko mehanizama njegovog nastanka, uključujući autoimunost (imuni sistem napada spostvene organe), povećanu simpatičku aktivnost, smanjen volumen krvi. Takođe ne manje važan mehanizam je oštećenje sitnih nervnih vlakana simpatikusa.
Razvoj ortostatske intolerancije nakon infekcije COVID-19 nije iznenađujući. Pre pandemije, pacijenti sa POTS-om ili ortostatskom intolerancijom, generalno često su imali istoriju prethodnih infekcija, koje su prethodile početku njihovih ortostatskih simptoma .
Među pacijentima koji razviju vrtoglavicu i druge ortostatske simptome u prve 2 nedelje infekcije COVID-19, bilo bi razumno pretpostaviti direktan efekat virusa na vegetativni nervni sistem. Kratak vremenski okvir takođe je argument protiv fizičke neaktivnosti i ležanja kao uzroka simptoma.
Za one adolescente koji razvijaju simptome duže od 2 nedelje, nakon pojave antitela usmerenih na SARS-CoV-2, smatra se da je autoimuna komponenta značajna u nastanku bolesti.
Da li je postkovid sindrom jedinstvena bolest?
Da li je postkovid sindrom, odnosno sindrom dugog kovida jedinstvena bolest ili je SARS-CoV-2 još jedan okidač za ME/CFS?
Dok dokazi o klasičnom encefalomijelitisu nisu prisutni u adolescentnom postkovidu, dokazi o poremećenoj kognitivnoj funkciji (kratkoročna memorija, učenje, pamćenje, gubitak koncentracije) i kontroli autonomnog nervnog sistema su postali realnost.
Zapažanja različitih studija sugerišu da se SARS-CoV-2 pojavljuje kao uobičajeni pokretač za ME/CFS (Sindrom hroničnog umora). Kao što je najasan tačan mehanizam nastanka ME/CFS, uzrok ili uzroci dugog COVID-a ostaju nejasni takođe. Mogu postojati različiti tipovi ispoljavanja dugog COVID-a.
Uzroci dugog COVID-a ili postkovid sindroma će verovatno biti multifaktorski kod nekih pacijenata.
Meni je naročito zanimljiva prtpostavka hipometaboličkog ćelijskog odgovora. Jer zaista deluje, da ćelije kod obolelih od ovih stanja kao da ulaze u neku vrstu hibernacije, poput zimskog sna kod medveda. Tako da telo funkcioniše na mnogo nižim energetskim nivoima i u stanju tako smanjene proizvodnje energije, nije u stanju da obavi veće zahteve, mentalne ili fizičke.
Postkovid sindrom-okidač za razvoj CFS/ME kod adolescenata
Svaki pretpostavljeni mehanizam za nastanak ovog stanja, mora da objasni prisustvo poremećaja cirkulacije i smanjenog moždanog protoka krvi. Ovo je istaknuta komponenta upornosti simptoma sindroma hroničnog umora.
Ortostatska netolerancija, se pojavljuje u preko 95% kod pedijatrijskih pacijenata sa ME/CFS. Nedavni dokazi koji su koristili Dopler ultrazvučno snimanje kičmenih i unutrašnjih karotidnih arterija pokazuju da 90% odraslih osoba sa ME/CFS doživljava značajno smanjenje moždanog krvotoka tokom naginjanja glave. Ovo nam pokazuje postojanje ortostatske netolerancije, čak kada su otkucaji srca i vrednosti krvnog pritiska bili normalni!
Neke od trenutnih pretpostavki za razvoj dugog COVID-a uključuju SARS-CoV-2 prijemčivost za moždano stablo, gde se nalazi većina vitalnih centara. Takođe smo pominjali poremećaje cirkulacije krvi koje su uslovljene određenom hormonskom neravnotežom.
Ne smemo zaboraviti ni hroničnu aktivaciju imunog sistema. Zaostajanje u telu delova SARS-CoV-2 virusa ima mogućnost i sposobnost da dovede do narušavanje unutrašnje stalnosti organizma. Takođe on može dovesti do reaktivacija Epstein-Barr virusa i drugih virusa što dodatno umanjuje i menja imuni odgovor organizma.
Za kraj smatra se da SARS-CoV-2 virus dovodi do povećanja sklonosti ka trombozama i podstiče autoimunost (imuni sistem gubi normalnu imunološku toleranciju na soptvene ćelije,tkiva i organe, ne prepoznaje ih kao svoje i napada ih, dovodeći do oštećenja). Na taj način nastaju autoimune bolesti.
Zaključak
Iako je u početku pandemije delovalo kao da su deca „dobro prošla“ u odnosu na odrasle, sve je više dokaza i radova na temu hroničnih posledica koji ovaj virus pravi u adolescenciji i ranom odraslom dobu.
Možemo reći da su sve ove posledice daleko proučenije kod odrasle populacije, ali i da se u pedijatrijskim ambulantama sve češće javljaju , „šetajući pacijenti-adolescenti“, sa mnogobrojnim i različitim tegobama.
Nadajmo se da će nam nova istraživanja dati nove odgovore i strategije kako se boriti sa ovim!
Sama činjenica da se objavljuju radovi iz obalsti pedijatrijskog postkovid sindroma je ohrabrujuća! Do pre godinu i po dana mnogi lekari su negirali postojanje postkovid sindroma, dok je danas vidimo da je kroz praksu shvaćeno ovo stanje. Napravljena je i revizija Međunarodne klasifikacije bolesti, te su dodate nove dijagnoze vezane za COVID19. Između ostalih i dijagnoza U09-postkovid stanje, neoznačeno…
Za kraj ću Vas zamoliti da podelite ovaj tekst na Vašim društvenim mrežama, želim da ga pročita što veći broj roditelja, jer onim čija deca boluju od ovog stanja ovaj tekst će sigurno značiti…
Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!
Hvala na čitanju!
dr Vesna Ikonić Marinković
