Psihosomatika-kroz oči geštalt psihoterapije

Psihosomatika-um i telesne bolesti

Psihosomatika i psihosomatske bolesti danas predstavljaju narastajući problem. Zbog brzog i konzumerističkog stila života, previše sedenja u zatvorenim prostorima, egzistencijalnih problema i problema u međuljudskim odnosima, nedovoljno relaksacije i osluškivanja sopstvenog tela javlja se psihosomatika.

To je telesno ispoljavanje različitih bolesti, kod kojih je osnova nerazjašnjen psihološki konflikt.  Češće se javlja  kod posebno predisponiranih ličnosti. Često su to odrasli ljudi sa traumatičnim detinjstvom, koji vuku nerazrešene psihološke traume iz prošlosti.

Ali isto tako vidimo da se psihosomatske bolesti sve čeće javljaju i kod dece. Pojavi psihosomatskih bolesti su posebno skloni visokosenzitivni ljudi sa nesrećnim detinjstvom. Za više informacija o hipersenzitivnoj ličnosti i kako je prepoznati možete pročitati klikom na link: https://hronicniumor.com/visokosenzitivni-ljudi/

Međutim,  nažalost niko nije pošteđen. Kada se naruši fini balans između uma i tela i kada to stanje traje dovoljno dugo, to  vodi u sve hormonske i neurotransmiterske poremećaje o kojima smo govorili. A onda dolaze psihosomatke bolesti…

Psihosomatika-podmukli dolazak i ispoljavanje bolesti

Psihosomatska bolest ili bolesti se nakad prikradaju tiho i vrebaju vas, kao tigar svoj plen. Mi ljudi obično osetimo to, kada problem postane dovoljno velik i težak i povuče nas na dno.  Kod dece je situacija još nezgodnija, koja psihsomatski mogu imati različite telesne probleme od bola u stomaku, preko glavobolja, lupanja srca, gušenja….i tako dalje…zaista bi niz mogao biti još duži.

Psihosomatske bolesti naročito lepo tumači i razrešava psihoterapijski pravac koji se naziva Geštalt. Neodvojivost uma od tela nas dovodi do činjenjice da je najveći broj bolesti, pa i teških, poput raka, autoimunih, srčanih često ima negde u pozadini psihološki momenat.

Sada ćete se malo duplje upoznati sa tim oblikom psihoterapije, koja može da da odgovor na pitanje „Kako rešiti nešto sada i ovde?“

Razlikuje se od klasične psihoanalize koja kreće od pitanja „Zašto se neki problem javio?“…i kreće se od „kopanja po prošlosti“…

Naravno da je svaki psihoterapijski pravac koristan u rešavanju ovog problema, ali meni se najviše sviđa Geštalt pristup.

 

 

O geštaltu

Geštalt je u stvari nemačka imenica koja se uprošćeno prevodi na naš jezik rečju forma. Ali zapravo ovaj termin predstavlja nešto mnogo složenije. Nešto što se ni na jednom jeziku ne može prevesti jednom rečju. Te je i zato u većini svetskih jezika ostao izvorni termin geštalt.

Glagol gestalten znači „uobličiti, strukturisati“. I rezultat te radnje je jedna celovita figura koja ima neki smisao. Na primer jedan isti sto ima jedno značenje kada je prekriven knjigama i papirima, a drugo kada su ma njemu stolnjak i tanjiri.

U stvari, od samog rođenja, prva značajna figura koju prepoznajemo jeste geštalt: lice majke. Novorođenče ne primećuje  detalje na licu, ali ta celovita struktura, za njega je značajna. (Serž Žinžer 2009.)

Geštalt je pravac koji se na dubljem nivou bavi celinom, koji ne odvaja um od tela.  Geštalt je izuzetno skoncentrisan i na pokret, posmatranje ili izvođenje pokreta.

Dok konvencionalna psihoanalia stavlja akcenat na verbalizaciju- govor. Geštalt  spaja pokret, reči, emocije, bol , telo u jednu celinu. Dok je u klasinčnoj psihoanalizi terapeut neutralan, u geštaltu može da ispoljava svoje emocije, ako proceni ta će to biti korisno za klijenta.

Takođe kao pravac više se bavi desnom moždanom hemisferom, onom nedominantnom u konvencionalnoj medicini. U geštaltu je ona kao kreativni neanalitički deo čovaka, izuzetno važna i dominantna. Ona je  vezana za limbički sistem centar našeg emocionalnog života.

Glavni postulat geštalta je živeti u sadašnjem trenutku i podići svoju svesnost, o sebi i drugima i na taj način dostizati lični rast i razvoj.

I sama psihoanaliza u geštaltu kreće iz sadašnjosti da bi, došla tek kasnije do prošlosti i budućnosti. Kada živimo previše u prošlosti to nas vodi u depresiju. Kada živimo previše u budućnosti to je put u anksioznost.

Ovde i sada, živeti s tim što imamo najbolje kako možemo!

Tako sam ja shvatila geštalt!

Geštalt terapeuti smatraju da u nama postoji mnogo nerazrešenih, nezavršenih gešalta (nezavršeni poslovi, nerazrešene emocije). A kada se neki posao-geštalt otvori, on se mora završiti i zatvoriti.  To nezavršeno, neproživljene emocije, nam zarobljavaju um i telo i ne služe svrsi koju emocije treba da imaju.  Takve emocije postaju toksične emocije. One donose bol i mišićnu napetost.

Vešt geštalt terapeut može u odnosu na mesto naše napetosti i bola izvući to šta je zarobljeno u nama.

Geštalt terapeut smatra da geštalt-emociju-situaciju treba prepoznati, otvoriti, doživeti i na taj način razrešiti. U tom činu nakad se koriste i fizički pokreti ili igraju igre , koje liče na dramske uloge ukoliko se radi u grupama.

 

Psihosomatika-geštalt kao umetnost življenja

Geštalt danas prevazilazi granice terapije. U Evropi i  Americi cele firme prolaze obuku iz geštalta kako bi se radnici na stresnim radnim mestima lakše izborili sa stresom. Za razliku od naše kulture u pojedinim drugim shvaćen je značaj ljudskih resursa. Geštalt danas postaje umetnost asertivnog kontakta i filozofija življenja.

Meni se naročito svedela definicija Goldenštajna (Njujork 1934) „Normalnost ne može da se definiše prilagođavanjem, već suprotno tome, sposobnonošću da se osmisle sopstvena pravila“. I ja bih na to dodala da živimo po sopstvenom diktatu, a kao što znate to je teško. Tu geštalt zaista prelazi u umetnost življenja.

Otac geštalt psihoterapije

Ocem geštalt terapeutskog pravca smatra se Fric Perls. Jevrej nemačkog porekla koji je imigrirao u Ameriku. Dete iz teško disfunkcionalne porodice. Neko ko je mrzeo svog oca. Bio je izbačen iz srednje škole, ali to ga nije sprečilo da kasnije doktorira na medicini i filozofiji.

U pojedinim fazama života potpuni ekscentrik, koji je i sam prošao kroz mnogo sati psihoterapije, a kasnije se  i bavio se istom. Njegove metode su bile nekonvencionalne i drugačije…i možda bi se moglo reći da je geštalt nastao kao revizija Frojdove psihoanalize sa elementima psihološke drame.

Perls je prvo ozbiljno priznanje i potvrdu o vrednosti geštalta dobio u 75.oj godini života! Drago mi je da se to desilo za vreme njegovog života…jer uspeo je u poznim godinama da proširi principe svog pravca širom Amerike. I on je na svom primeru pokazao i dokazao da NIKAD NIJE KASNO!

Za više informacija o geštalt terapiji i šta geštalt terapeut kaže o njoj  kliknite na link: http://psihoterapeut.co.rs/gestalt-psihoterapija/

 

Psihosomatika-kroz oči geštalt terapeuta

Psihosomatika se nakada teško prepoznaje. Dešava se da imate neki fizički problem, astmu, alergije, glavobolje, loš imunitet… I idete od lekara do lekara, međutim preporučena terapija daje malo korisnih efekata ili ih ne daje uopšte.

Osnova psihosomatike je da se idući kod različitih lekara, koji leče fizičku bolest koja uprkos lečenju sa mogućim poboljšanjima opstaje, vi vidite fizički problem. Ali kod psihosomatike uzrok simptoma i bolesti ne leži u fiziološkim procesima, već u psihi.

Samo ime psihosomatika se sastoji od dve reči psiho-duša, soma-telo. I problem koji se rodio u psihi čoveka, živi u telu čoveka.

Geštalt terapeuti smatraju da se zdrav čovek svojim zdravim i umerenim mehanizmama odbrane može izboriti sa bilo kojim problemom. Problem najčešće nastaje kada psiha čoveka dobija dve jaka i supritstavljena psihička obrasca. A oba  su jednako važna za preživljavanje u psihološkom smislu.

 

Psihosomatika-koren u detinjstvu

Na primer često psihosomatika nastaje kod deteta anksiozne i prezaštićujuće ili previše kontrolišuće majke. Takva majka, sa svojim nerazrešenim psihološkim problemima prenosi to na svoje dete. Recimo da takvo dete ima jasan plan dnevnih aktivnosti, ono mora na da pohađa strani jezik iako to ne želi. To je nezavršen san mame, koja ga projektuje na dete.

Znači u ovom odnosu dete nema nikakve granice i nikakav lični prostor u odnosu na majku. Uopšteno normalan psihološki obrazac kod deteta je težnja za bliskošću sa mamom. Što je mama bliže to je osećaj sigurnosti deteta veći. To je instinktivni obrazac. Ali u gore opisanoj situaciji sa majkom se javlja i drugi psihološki obrazac-udaljiti se od mame. Zato što mama stalno narušava lične granice deteta i na psihološkom planu „guši“dete.

Konflikt-mama blizu i mama daleko…

I formiraju se dva psihološka obrasca prvi mama budi blizu, drugi mama udalji se!

Oba ova programa su neophodna za preživljavanje. I ova dva programa na psihološkom planu deteta se sudaraju. I formira se takvo stanje gde dete ne može proživeti ni prvi ni drugi obrazac. Ne može prekinuti vezu sa mamom  i ne može postići svoju autonomiju u takvom odnosu.

Detetu postaje teško da balansira između potrebe za majkom i udaljavanja od nje. Ako ništa ne uradi teško mu je i tada i tako se javlja naučena bespomoćnost na psihološkom planu.

Tako psiha deteta postaje preopterećena. Otvaraju se odmah dva geštalta koji se ne mogu završiti i zatvoriti jer su međusobno suprotstavljeni. Prvi stadijum ovog stanja je mentalni- saznanje.

Drugi stadijum ovog stanja je proživljavanje ovog unutrašnjeg konflikta deteta ili već odrasle osobe na emocionlnom planu. To je uvek patnja. To dete  ili odrastao čovek na emocionalnom planu uvek pati. Patnja je prisutna i sa mamom i bez nje. Ukoliko se ovo stanje ne razreši na ova dva nivoa, prelazi na treći-fizički nivo.

Kada psihički bol postane fizički…

Sve emocionalne reakcije nastale na psihičkom planu se odražavaju na telo. To se dešava u različitim grupama mišića. I taj unutrašlji konflikt se odražava na mišićima u zavisnosti od toga šta se dešava u psihi, biće pogođene različite mišićne grupe.

Ako unutrašnji konflikt dovodi do anksioznosti, stalno su napeti vratni mišići. Ako dete se suzdržava da iskaže bes prema mami, taj nakupljeni bes  dovodi do napetosti kičmenih mišića ispod lopatica.  Ukoliko dete i samo postaje preterano kontrolišuće kod njega je stalno napet vratni i međulopatični pojas mišića.

Poenta svega ovog je da taj nerazrešen psihički konflikt, postaje nerazrešen i u telu. U dečjem uzrastu dete nema sopstvene resurse da reši ova stanja. Roditelji predstavljau za njega apsolutni autoritet i ono na psihološkom planu uvek nađe način da ih voli.

Psihosomatika-odvajanje tela i uma

U prva tri navedena slučaja konflikt je vidljiv terapeutu. Najzanimljivije se dešava u četvrtom stadijumu ovog stanja. Psiha koja na prva tri stadijuma ne uspeva da reši problem, jer dete nema kapacitet za to, u četvrtom stadijumu nastaje faza adaptacije. U toj fazi dolazi do odvajnja psihološkog od te fizičke mišićne napetosti, počinjemo je zanemarivati.

Psiha se disocira i odvaja od fizičkog simptoma i mi se prema njemu ponašamo kao prema samo fizičkom simptomu. I ovde je tačka bez povratka.  Kada se psiha odvojila od simptoma, čovek gubi sposobnost da na emocinalnom planu proživi,taj zarobljeni psihički bol.

I tako dobijamo psihosomatiku. Takođe u ovom četvrtom stadijumu je nemoguće već čoveku da shvati bilo kakvu vezu svog fizičkog i fiziološkog bola sa psihološkim stanjem.

izvor: Geštalt terapija-umetnost kontakta (Serž Žinžer 2009.)

izvor: Anton Mahnovski-ruski geštalt terapeut

 

Umesto zaključka

“ Nije  bitno šta će od mene da naprave, već šta ću ja da uradim sa onim što su od mene napravili“ …misao Žana Pola Sartra, 1966. godina.

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković