Rešenje za anksioznost
Rešenje za anksioznost , danas se sve čini daljim i težim u svetu koji nam nameće mnoštvo zahteva i spoljašnjih stresora. Anksioznost polako postaje naša nova realnost u eri ekspanzije psihoterapije i farmakoterapije za problem iste. Anksiosioznost je evolutivna tvorevina. To je zapravo strah koji tinja u nama od budućnosti i događaja u njij, koji se najverovatnije nikad neće desiti. Ta doza straha je bila neophodna u davnoj prošlosti za preživljavanje. Jer ako ste živeli u pećini i bili neoprezni lako vas je neka zver mogla pojesti ili ste u potrazi za hranom mogli se otrovati ako nađete pogrešnu biljku ili gljivu. Tako da drevni čovek fizički aktivan svu tu energiju je i trošio za beg, borbu ili skrivanje od opasnosti.
Danas kad nam zveri ne vrebaju iza svakog ćoška, kada su stresori savremenog života potpuno drugačiji, ta anksioznost postaje kontraproduktivna, ta energija ostaje zarobljena u nama. A javlja se u vidu opsesivnih misli, crno-belog pogleda na svet, katastrofičnih scenarija u našoj glavi. Takođe se može javiti u vidu ukočenosti u mišićima, bolova u leđima, nepravilnosti u radu srca i u težim slučajevima voditi čoveka u generalizovani anksiozni poremećaj i panične napade…Naš mozak je evolutivno podešen na opasnost i tu je zamka! Stepen anksioznosti je obrnuto proporcionalan stepenu zahvalnosti prema životu i osećaju sigurnosti…
Sada ćemo na zanimljiv i naučno utemeljen način pričati o tome, na koji način praktikovanje zahvalnosti može da unese pozitivne promene u naš svakodnevni život. Kakva se moždana hemija krije iza pravilne prakse zahvalnosti. I ne ovo nije jedan od onih tekstova koji će pisati „moraš misliti pozitivno i to ćeš i privući u život“…jer u životu kao i u psihologiji ne postoji smo crno ili samo belo…mnogo je tu nijansi sive boje. Ne treba ići u krajnost, pozitivna psihologija može nekim ljudima doneti određene benefite. Međutim ja na nju gledam i kao svojevrstan naduvan balon…koji kada pukne onda nije dobro. Mislim da je pozitivna psihologija daje negde kratkoročna rešenja.
Rešenje za anksioznost-živeti srećno i zahvalno
Praktikovanje zahvalnosti nam može doneti brojne benefite u mentalnom, fizičkom zdravlju, kognitivnim sposobnostima. I to zaista nisu mali efekti. Prema istraživanju dr Andrua Hjubermana, neurobiologa i oftalmologa sa Stanforda, praktikovati zahvalnost ne znači smo ispisati ili izreći par stvari za koje smo zahvalni.
Podaci neuroimidžinga, psihološki podatci, kao i imunološki podatci praćenjem parametara inflamacije, praktično upućuju na potpuno drugačiji pristup u praktikovanju zahvalnosti. Rađena su istraživanja gde su ispitanici u laboratorijama slušali jednu istu priču, u istim uslovima, ali individualno i kao reakcija na tu priču došlo se do saznanja da su imali slične vrednosti u pulsa, samo slušanjem određene priče.
Ovo istraživanje je pokazalo da mi možemo uticati na naš nervni sistem, kao što i on preko vegetativnog nervnog sistema reguliše rad unutrašnjih organa. To znači ukoliko želimo da budemo smirniji, to možemo postići. Ovo istraživanje je pokazalo da naš mozak i telo funkcionišu u harmoniji i kordinaciji.
Studije pokazuju da praktikovanje tehnika zahvalnosti bar 2 puta nedeljno, daju dugoročno posledice u vidu satisfakcije i dobrog osećaja u vezi sa sobom.
Ovde je ključ naći pravu tehniku za praktikovanje zahvalnosti…
Rešenje za anksioznost-otpornost na traumu…
Studije pokazuju da regularno praktikovanje zahvalnosti nas stvara otpornijim na traumu na dva načina. Može nam pružiti određenu otpornost ili rezilijentnost na prthodne životne nedeće i traume. S druge strane čini nas otpornim na buduća traumatična iskustva u životu.
Kako to postići?
Potrebno je smanjiti moždane veze, odgovorne za strah i odbranu i stvarati nove drugačije. Praktikovanje zahvalnostu nam doprinosi i poboljšanju socijalnih odnosa, praktično u svim odnosima, pa i odnosu sa samim sobom. Efekat zahvalnosti gledano neurobiohemijski može da menja hemiju u našem mozgu i dovodi do oslobađanja različitih neurotransmitrera. Slično kao kod visoko intezivnog treninga, što znači da može pozitivno uticati i na mentalno i fizičko zdravlje sa dugotrajnim efektima.
O umirujućim neurotransmitermima možete pročitati klikom na link: https://hronicniumor.com/neurotransmiteri/
Šta je to zahvalnost?
Zahvalnost je pro-socijalni oblik ponašanja i razmišljanja. Ali zahvalnost ne mora da uključuje socijalnu interakciju. Može se jednostavno dešavati u vama samima. Sam prosacijalni aspekt zahvalnosti daje nam mogućnost da imamo mnogo bolje odnose sa svojom okolinom, kao i samim sobom. Prosocijalno ponašanje potiče zapravo od određenih neuronskih krugova u našem mozgu, koji nam daju misli i ponašanja koje uključuju zahvalnost.
Ti neuronski krugovi se veoma razlikuju od onih koje imamo, i koji mogu dominirati, gde smo u defanzivnom ponašanju, branimo se, strahujemo, ostajemo u anksioznosti i modu preživljavanja. I ukoliko je bolje razvijena ova druga neuronska mreža kod nas, brzo se smanjuje prosocijalno ponašanje, stvaranje bliskih odnosa, poverenja, zahvalnosti.
Znači da nam neuronska mreža za osećaj zahvalnosti daja mogućnost da mnogo smelije i iskrenije i na višem nivou doživljavamo sva iskustva koja prolazimo.
Neuro-bio-psihološki apekt anksioznosti i zahvalnosti
Čak i prema Frojdu stanje nesrećnosti i bezvoljnosti je mnogo lakše prizvati u svoj život nego, sreću i zahvalnost. Mi patimo sa tri strane. Prvo od strane našeg tela, koje može da nam šalje telesne signale za stres i anksioznost.
Drugo od spoljašljeg sveta-koji u ekstremnom besu može da nas preplavi sa svojim pretnjama, a treća patnja dolazi iz međuljudsih odnosa. Ovo što Frojd navodi, prema dr Hjubermanu su defanzivni ili odbrambeni krugovi, u psihološkom smislu. I po malo deluju i pesimistički ovakva razmišljanja, ali si ona negde bila osnov psihoanalize početkom prošlog veka.
Takođe je poznato da postoje tačno određena područja u mozgu odgovorna za reakciju „beži, bori se, zamrzni se“!!! Kao što vidite dominantan tonus simpatikusa, koji kad nas uzme pod svoje, alarmira nam opasnosti i tamo gde ih ima i nema. Jer kad pojačavamo defanzivni neuronski krug u mozgu skloniji smo da ne verujemo ljudima, da se povlačimo, ne otvaraomo ili branimo!
Ovi defanzivni-odbrambeni neuronski krugovi i jesu stvoreni da nas održe psihološki i fizički sigurnim. Ova dva neuronska kruga možemo porediti sa dva sistema koja imamo u našem čulu vida. Posetujemo neuroreceptorske ćelije u oku, i nervne puteve ka mozgu isto tako u dva vida. Jedni putevi su zaduženi za opažanje svetla, a drugi za opažanje tame. Naši neuronski putevi za opažanje tame su mnogo jači i izraženiji i kada je oko u pitanju. To je verovatno i evolitivno povezano sa time, što nam je opažanje objekata u tami, bilo izuzetno važno za preživljavanje u prošlosti.
Činjenica je da u nama postoje kapaciteti za zadovoljstvo i sreću, ali isto tako kapaciteti za nezadovoljstvo, brigu i osećaj nesrećnosti, depresije.
Rešenje za anksioznost-biohemija mozga u zahvalnosti?
Ono što danas postaje jasno je da praktivovanje zahvalnosti i te kako može da menja ravnotežu gore pomenutih neuronskih krugova. Što bi značilo da nas, iz odbranbenog moda stavlja više u aspekt prosocijalnog ponašanja i osećanja. To vodi stvaranijih kvalitetnijih odnosa sa sobom i drugima. Takođe utiče na naše raspoloženje, na biohemiju našeg mozga i na naš osećaj zadovoljstva životom i samim sobom.
Već smo u nekim od prethodnih tekstova govorili o neurotransmiterima ili neuromodulatorima, koji utiču na naše raspoloženje i oraganizam u celosti.
Za više ingormacija o neurotransmiterima možete pročitati klikom na link: https://hronicniumor.com/neurotransmiteri/
Neurotransmiteri i te kako utiču na naš mozak, čineći određana područja mozga aktivnijim ili manje aktivnim. Glavni neurotransmiter koji je povezan sa zahvalnošću i prosocijalnim ponašanjem, najverovatnije je serotonin. Serotonin se dominantno oslobađa iz male grupe neurona u mozgu, iz takozvanog RAFE jedra i još nekoliko mesta u mozgu. Već smo pominjali značaj crevne mikrobiote i ogromne količine serotonina, koja se oslobađa u crevima. Uloge serotonina su mnogobrojne, neke još i nepoznate. Oslobođeni serotomin utiče na naše neuronske krugove i menja naše ponašanje dovodeći nas, da smo skloniji da ulazimo u dublje odnose, sa ljudima, stvarima i sopstvenim doživljima.
Unutrašnji prefrontalni deo mozga-moćan deo svesti i razmišljanja
Prema radu kognitivnog neuropsihologa Antonia Demasija, oslobolđeni serotonin upadljivo deluje na dve tačke u mozgu kada je u pitanju osećaj zahvalnosti. Te dve regije su anteriorni cingularni korteks i medijalni prefrontalni korteks. Nije važno da ih pamtite 🙂
Naravno da ove regije mozga su izuzetno povezane sa drugim regijama mozga. I kada su aktivne često osećamo zadovoljstvo i zelimo više tog osećaja, interakcije ili aktivnosti. Medijalni prefrontalni korteks nam je osobito važan. On nam omogućava da planiramo, dublje razmišljamo, evaluiramo i poredimo naša sećanja iz prošlosti sa sadašnjim.
NEVEROVATNA ULOGA NAVEDENOG DELA MOZGA -MEDIJALNOG PREFRONTALNOG KORTEKSA JE DA NAM DAJE KONTEKST, ODNOSNO TUMAČI ZNAČENJE NAŠIH ISKUSTAVA!
Plastični primeri o finom funkcionisanju mozga
Na primer, ako se kupate u hladnoj vodi, iz dubljih delova mozga dobijaćete čulnim sistemom informacije o neprijatnosti, ali ukoliko vi imate znanje da će vam to pomoći u poboljšanju zdravlja, medijalni prefrontalni korteks će poslati signale vašem hipotalamusu i dubljim delovima mozga, koji će na kraju krenuti da prozvode neurotransmitere zadovoljstva.
I dalje ćete osećati gomilu adrenalina, ali vaše znanje da vam to pomaže, će na kraju dovesti do lučenja pozitvnih neurohemikalija kao što je dopamin, kao što su antiinflamtorni proteini koji će podići imuni sistem.
Sve se ovo neće desti ukoliko vas neko natera da se kupate u hladnoj vodi, suprotno vašoj odluci i želji…ostaćete u adrenalinskom stresu…Složeno i zanimljivo, zar ne ?
Medijalni prefrontalni korteks je kao dugme, koje nam omogućava da trenutno negativno iskustvo, pretvorimo u nešto pozitivno, ukoliko smo svesni da će nam to doneti određene benefite. Isto je u suprotnom pravcu, ukoliko smo primorani nešto da radimo, a to ne želimo, to će nam doneti negativne zdravstvene posledice.
Zahvaljujući mom medijalmom prefrontalnom korteksu, ja sam u mogućnosti da pišem tekst, iako se osećam neprijatno dok to radim, kad imam temperaturu i groznicu ili bolove. Kasnije kada završim tekst, zaista osetim plimu zadovoljstva, dopamina , serotonina …itd.
Zahvalnost je stav, koji aktivira prefrontalni korteks i daje kontekst i značaj svim našim iskustvima. Što znači da samo iz ove činjenice možemo da izvučemo ogromene benefite za naše zdravlje.
Umesto zaključka
Planirala sam da ovo bude jedinstven tekst na blogu. Međutim zaista je prvobitni tekst bio toliko dug, da je teško bilo pročitati ga u jednom dahu. Tako da sledeći put će te imati nastavak ovog teksta i gde ćete moći proćitati više o praktikovanju tehnika zahvalnosti…
Ukoliko vas zanima više informacija o pretfontalnom korteksu moćete naći na linku: https://bs.warbletoncouncil.org/corteza-prefrontal-14937
izvor: dr Andrew Huberman
Ukoliko vam se tekst svideo ili smatrate ga korisnim podlite ga na svojim društvenim mrežama, jer će to doprineti vidljivosti mog bloga i biću vam zaista zahvalna!
Hvala na čitanju!
dr Vesna Ikonić Marinković
