Simptomi anksioznosti

Simptomi anksioznosti, nekad teško uočljivi nama samima, nekad tako očigledni okolini.

Separaciona anksioznost se još teže uočava i priznaje samom sebi.  Često je pokrivamo velom ljubavi ili privrženosti. A ona, baš ona, nas vodi u zavisničke i nestabilne međuljudske odnose. Njome gušimo svaki zdrav odnos.

Anksioznost je normalna osobina koja nam je evolutivno omogućila da preživimo, ali danas opsanosti iz prirode ne vrebaju kao nekada, kada vas je u potrazi za hranom mogla napasti divlja zver. Danas je hrana i voda dostupna i mnogo više od toga. Problem je što se ukoliko se mi osećamo uplašeno zbog unutrašnje ili stvarne pretnje, ta energija fizički ne potroši na beg ili borbu, ostaje zarobljena u nama u vidu te strepnje, straha, negativnih misli.

Vrste anksioznosti su mnogobroje od generalizovanog anksioznog poremećaja, preko različitih fobija do separacione anksioznosti.

Svaka anksioznost ima svoju i fizičku i mentalnu komponentu. Fizički obaična normala anksioznost ispoljava; leptirićima u stomaku, pojačanim lupanje srca, preznojavanjem.Jedan od ekstremnijih načina ispoljavanja anksioznosti je panični napad.

Mentalno simptomi anksioznosti su; različiti mehanizmi ponovnog proživaljavanja, potencijalno strašnog događaja i razne opsesivne mislimi koje se „vrte“ u glavi.

Simptomi anksioznosti-separaciona anksioznost

Separaciona anksioznost se manifestuje strahom od napuštanja i odbijanja, i odvajanja. Osoba ima sklonost da je nesamostalna, da ulazi u nezdrave zavisničke veze, i pri tome ne mislim nužno na partnerske odnose. Sve socijalne i porodične veze kod ovih ljudi su zasnovani na zavisničkim ili kozavisničkim odnosima i ponašanjima.

Kao i kod drugih oblika anksioznosti i u ovom slučaju može pomoći kognitivno biheviorelna psihoterapija.

Kognitivno-bihevioralna terapija polazi od činjenice da naše misli kreiraju naša viđenja ili percepciju.   Naš pogled na svet kreira naša osećanja.  Naša osećanja kreiraju naša ponašanja, koja opet kreraju naše razmišljanje. I kao što vidite  dolazimo do zatvarnja kruga misli, osećanja, opažanja i ponašanja.

Separaciona anksioznost podrazumeva da se osoba vrti u gore navedenom krugu.

UZROČNO-POSLEDIČNE VEZE SEPARACIONE ANKSIOZNOSTI

Separaciona anksioznost podrazumeva da se osoba vrti u gore navedenom krugu.

Smatra se da ova vrsta anksioznosti se razvija kao posledica hroničnog stresa i hronično povećenog nivoa stresnih hormona.  Za to su  zaduženi naša glavna endokrina žlezda hipofiza i nadbubrežna žlezda.

za više informacija o endokrinim poremećajima kliknite na link: https://hronicniumor.com/endokrini-poremecaji/

Kada je naš stresni odgovor previše dugo aktiviran, on zapravo može dosvesti do stvarnih strukturnih promena u mozgu. Takođe moguće je da se aktiviraju i telesne  bolesti kao što su autoimune bolesti, problem sa regulacijom šećera u krvi, kardiovaskularne bolesti, narušavanje normalnog ritma budnosti-spavanja ili cirkadijalnog ritma.

Emocionalna nestabilnost

Sve navedeno može dovesti do loše emocionalne regulacije gde osoba može da  relativno brzo iz osećaja mira i uobičajenog raspoloženja da ispoljava ekstremne reakcije. To su: lako se naljute, uvrede, postaju svadljivi ili se povlače.

Ovi ljudi  mogu imati negativno raspoloženje. Takođe osećaju bilo koju od negativnih emocija strah, ljutnju, krivicu i mogu imati depresivno raspoloženje. Ljudi koji imaju ovaj problem možda će brže opažati pretnje u svom okruženju, ili će neke stvari i događaje doživljavati kao preteće iako oni to objektivno nisu.

Ti ljudi su stalno na oprezu, traže i najmanje naznake promena  u svom okruženju što im dodatno podiže osećaj nesigurnosti i bespomoćnosti. Nekako sve ovo dovodi do teškoća da ovi ljudi razvijaju zdrave veze zbog poteškoća da veruju drugima. Kada ljudi sa separacionom anksioznošću ulaze veze oni posmataju i minimalne promene raspoloženja kod osobe sa kojom su u vezi.

Na najmanji znak netrpeljivosti ili lošeg raspoloženja te osobe kod njih počinje da raste strah da će biti napušteni, sve tumače previše lično. Generalno gledano mi smo kada ulazimo u  blisku jesmo ranjivi.  Činjenica je  da kada odlučimo nekom da se poverimo, gajimo izvesne emocije to ogoljava našu ranjivost.  Ali negde verujemo da nas ta osoba neće povrediti.

Simptomi anksioznosti-začarani krug

Mala količina anksioznosti normalan pratilac kad je formiranje novog odnosa u početku. Međutim kod ljudi sa sepracionom anksioznošću osoba oseća strah gotovo konstantno. Strah je često neutemeljen na stvarnim činjenicama, preplavljujući i nekontrolisan,

To se veoma negativno odražava na mnoge aspekte u životu ovih ljudi. Oni mogu konstantno nadgledati svog prijatelja ili partnera i preispitivati se da li ima naznaka da će ih ta osoba napustiti ili izdati.

Na primer ako je naš prijatelj odlučio da provede vikend sa drugim prijateljem i pri tom nas  nije pozvao, ako smo osoba sa separacionom anksioznošću lako to možemo protumačiti kao,  odbacivanje od strane prijatelja.

Međutim ako bismo se držali činjenica možda naš prijatelj želi da se druži još sa nekom osobom bez nas i ima puno pravo na to!

KADA I KAKO NASTAJE OVAJ OBLIK ANKSIOZNOSTI?

Najveći broj slučajeva separacione anksioznosti nastaje još u detinjstvu gde osoba nije uspostavila siguran, zdrav način vezivanja sa primarnom porodicom ili primarnim negovateljima.

To su obično disfunkcionalne porodice iz bilo kog razloga u kojima dete nije dobilo dovoljno bazične sigurnosti, poverenja, predvidljivosti u ponašanje osoba koje se staraju o njemu.

Kod ovih ljudi postiji problem što kada hoće da stupe u neku vezu nakon preživljenog traumatičnog događaja, prethodne uspomene ih trigeruju  i javlja se strah da će se ista situacija ponoviti.

Ljudi sa separacionom anksioznošću se jako trude da u toj novoj vezi predvide budućnost i ponašanje te njihove značajne osobe. Najbitnije kod ovih ljudi da osveste da ne treba da drže svog partnera ili prijatelja kao taoce zbog bola i traume koji su im naneli ljudi iz prošlosti.

Treba sebi da postave pitanje „Da li me partner ili prijatelj mogu ostaviti”? Odgovor na ovo pitanje je jasan, naravno da mogu, a da li će  se to desti…to ne možemo znati, jer ne možemo da predvidimo budućnost!

Uvek je važno da ljudi sa strahom od napuštanja se drže činjenica u sadašnjem momentu! Da se zapitaju koje su stvarne činjenice koje govore u prilog tome da će biti napušteni i odbačeni?!

za još informacija o ovoj temi možere pogledati na blogu psihološkog savetovališta: https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjBv53Iwob8AhX-iv0HHRsdDk0QFnoECAsQAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.psihoterapijaipsiholoskosavetovanje.rs%2Fseparaciona-anksioznost-kod-odraslih%2F&usg=AOvVaw32pfwzSH7W9OJJYwHxck3J

SAMOZAŠTITNE STRATEGIJE SEPARACIONE ANKSIOZNOSTI I ZATVARANJE KRUGA

Ljudi sa ovim problem zbog bola koji su iskusili u prošlosti često kod stupanja u nove odnose ispoljavaju takozvana samozaštitna ponašanja.

To su izbegavajuće ponašanje, bežanje od emotivnog vezivanja ili mogu postati previše kritični prema osobi u vezi, trudeći se da smanje partneru samopoštovanje na nesvesnom nivou u nadi da ih neće napustiti.

Oni  mogu ispoljavati obrasce pretranog podređivanja i udovoljavanja toj svojoj značajnoj osobi. Na taj način veruju ako joj dovoljno ugode, biće joj potrebni, a ako su potrebni onda neće biti napušteni.

Takođe mogu ispoljavati ponašanje u vidu kompulzije(prisilna ponašanja),  preteranog čišćenja i pranja ili mogu konstantno telefonirati, sa prijateljima, partnerom. Ili razviti nenormalan  nivo ljubomore prema partneru. Isto tako mogu biti toliko vezani za svog partnera da im se javlja strah u njegovom/njenom odsustvu, ili da zapostavljaju ostale aspekte života zbog partnera.

Kod ovih ljudi nekako postoji podsvesni uvreženi obrazac  „Ne mogu da živim bez tebe, ne postojim bez tebe“!!!

To oni negde na svesnom planu pravdaju  ljubavlju. Ali to nije ljubav, jer ljubav ostavlja slobodu izbora!
Nažalost, ova ne baš najzdravija ponašanja mogu dovesti do toga da osoba koja je u vezi sa nekim ko pati od  separacione anksioznosti jednostavno ne može da izdrži toliki pritisak i zaista odlazi i napušta tu osobu. Tako da se  samoponavljaući krug ponovo zatvara.

Mogu da vam preporučim you tube kanal fantastičene amričke psihoterapeutkinje dr Snipes, koja je ujedno i referenca za ovaj tekst.

Klikom na link ispod pristupate njenim you tube kanalu: https://youtu.be/0HEIfB2Ws2A

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković