hronični umor

pobedimo ga zajedno

SIBO-preterani rast bakterija u tankom crevu

SIBO-preterani rast bakterija u tankom crevu

SIBO-uvod

Danas  ćemo se baviti ekstremnim oblikom poremećaja crevne bakterijske flore.  On se skraćeno u anglosaksonskoj literaturi naziva SIBO-( small intestine bacterial overgrowth) što u prevodu znači, prekomerni rast bakterija u tankom crevu.

SIBO kao skraćenicu ćemo i mi koristiti u ovom tekstu, jer stručana zajednica i literatura je prihvatila ovo skraćenicu, te ćemo olakšati meni pisanje, a vama čitanje.

Istorijski gledano SIBO se smatrao kontraverznom dijagnozom.

Dvosmislenost oko  prekomernog rasta bakterija u tankom crevu je bila prisutna, zbog nedostatka preporuke oko dijagnostike i lečenja.

Današnja gastroenterologija sve više počinje da uviđa značaj crevne bakterijske flore.  Ona je od značaja smislu prevencije nastanka mnogih oboljenja.  Pa tako utvrđeno je da postoji povezanost poremećaja crevne bakterijske flore (intestinalne disbioze) sa mnogim bolestima.

Između ostalih se  izdvajaju : sindromom iritabilnog kolona, sindromom hroničnog umora, depresivnim stanjima, imunim poremećajima, infalamtornim boletima creva ( Krova bolest i Ulcerozni kolitis).

Normalna bakerijska flora creva-SIBO

Poslednjih godina intezivna su istraživanja i brojne studije o normalnoj bakterijskoj crevnoj flori. Ranije su ta istraživanja rađena iz uzoraka stolice, koji su pružili dragocene informacije o bakterijama normalno prisutnim u debelom  crevu, ali adekvatne odgovore na na bakterije u tankom crevu nismo dobili.

U ljudskom crevu živi 10 puta više bakterija i drugih mikroorganizama od broja ćelaja prisutnih u telu. Kod zdravih osoba, bakterije naseljavaju  čitavu dužinu gastrointestinalnog trakta. U rasponu od 101-103 bakterija/g u želucu do 1011-1012 bakterija/g u debelom crevu. Kao što vidite  broj  bakterija se se povećeva od želudca do debelog creva u kom je u normalnim okolnostima najveći.

Bakterije u tankom crevu su obično Gram-pozitivni aerobi(Boje se po gramu pozitivno i zahtevaju kisonik za svoj rast) i ređe su.

Međutim  debelo   crevo  je normalno  naseljeno anaerobima (bakterije koje žive u uslovima bez prisutva kiseonika).

 

Upoznajte SIBO

Prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO) je uobičajena pojava kod sindroma iritabilnog kolona (IBS).  Smatra se da preko 80% obolelih od sindroma iritabilnog kolena ima i SIBO.

Simptomi uključuju nadimanje, prekomerno podrigivanje, epigastrični ( bol u gornjem delu stomaka, u predelu želudca), mučninu, ranu sitost,  umor i izmenjene navike creva.

S obzirom na visoku učetalost  sindroma iritabilnog kolona  na globalnom nivou, SIBO je moguće dijagnostički dokazati  kod tih pacijenata. 

To se postiže primenom metanskog i vodoničnog izdisajnog testa. Ranije korišćeni  aspirati (uzorak dobijen putem sonde, ispiranjem crevnog sadržaja) iz delova tankog creva.  Međutim  zbog svoje agresivnosti, komplikovanog izvođenja danas su zamenjeni izdisajnim testovima, koji su neinvazivni i mnogo jednostavniji, ali i dalje skupi za rutinsku primenu.

 

SIBO
SIBO-prerastanje bakterija debelog creva u tanko crevo

Više o testiranju…

Izdisajni testovi na metan i vodonik mere količinu ovih gasova u izdahnutom vazduhu. Ove gasove  proizvode bakterije u crevima  u procesu fermentacije,  odakle oni prolazi u crevni zid i kroz cirkulaciju dospevaju do pluća.   Tako da u izdisajnom testu možemo meriti indirektno bakterijsku fermentaciju i malapsorpciju(loša apsorpcija) ugljenih hidrata.

Ovo je jednostavna i neinvazivna procedura iako postoje ograničenja .

Poštovanje Severnoameričkog konsenzusa 2017 ili ažuriranih smernica komiteta Udruženja za gastrointestinalnu fiziologiju (AGIP) Britanskog društva za gastroenterologiju 2019 je neophodno kako bi se osiguralo da su testiranje i dijagnoza standardizovani

Za više informacija o samom sindromu  možete vidti klikom na link https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjoqMy-04z7AhXG2aQKHaplDd4QFnoECDUQAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.mayoclinic.org%2Fdiseases-conditions%2Fsmall-intestinal-bacterial-overgrowth%2Fdiagnosis-treatment%2Fdrc-20370172&usg=AOvVaw3wURvVdVhC77zZ6CReMh9p

 

 

Faktori rizika za nastanak prekomernog rasta bakterija u tankom crevu

U većini radova i studija kao glavni faktori za razvoj SIBO sindroma su pad prirodnih odbrambenih mehanizama creva, koji sprečavaju razmnožavanje bakterija u tankom crevu.

To može uključivati anatomske, kao i poremećaje u pokretljivosti tankog creva.   Tu pripadaju dijabetičku enterpatija (oštećenje nervnih završetaka  u zidu creva što posledično dovodi do smanjene pokretjivosti samog creva).

Takođe imunološke bolesti digestivnog trakta, hronična upotreba opijata,  priraslice u crevima kao posledica prethodne operacije ili infekcije, oštećenje funkcije ilocekalne valvule (ragulator prolaska sadržaja iz tankog u početni deo debelog creva).

Drugi uzroci koji bi mogli dovesti do ovog sindroma su poremećaji u normalnom biohemijskom odstranjenju bakterija. Ovo može uključivati, povišene pH vrednosti u želucu (na primer hronična upotreba lekova za blokranje želudačnog lučenja kiseline) ili smanjene želudačnog lučenja (kao u slučaju razvoja atrofičnog gastritisa).

 

Značaj želudačno crevnih sekreta

Normalno je u želudcu kisela  sredina, pH do 4.  I to je neophodno da bi moglo da se započne normalno varenje i aktivira pepsin koji počinje razgradnju proteina.

Dugotrajnom upotrebom lekova koji smanjuju lučenje želudačne kiseline, danas najčeće inhibitori protonske pumpe koji su ujedno i najmoćniji ( Controloc, Gastroprazol…).  Oni dovode  do hronično niskih vrenosti hlorovodonične kiseline i u određenim studijama dokazano da mogu uzrokovati SIBO.
Takođe smanjeno lučenje crevnih sokova, žuči i pankreasnih skreta kod hroničnog pankreatitisa, može imati sličan efekat.

Šta se dešava kada je SIBO već prisutan?

SIBO uključuje prekomerni rast bakterija u tankom crevu, obično definisan kao prisustvo >105 jedinica koje formiraju kolonije (CFU)/ml.

Kada je SIBO prisutan, ugljen dioksid, vodonik, metan i masne kiseline kratkog lanca,  nastaju kao rezultat metabolizma bakterija u crevima. Ovi nusproizvodi mogu izazvati neprijatne  gastrointestinalne simptome, koje smo već ranije pominjali.

SIBO je takođe povezan sa povećanom upalom i crevnom peopustljivšću.  Takođe može doprineti razvoju drugih stanja, kao što je nealkoholna masna bolest jetre. SIBO može dovesti do poremećenog statusa nutrijenata i smanjene apsorpcije svuh nutrijena u crevima .

Smanjenjem apsorpcije masti u crevima, dovodi do smanjenja apsorpcije vitamina rastvorljivih u mastima A,D,E i K i nadmetanja bakterija u crevima sa domaćinom za apsorpciju vitamina B12 vitamina.

Sve ovo posledično može uvsti  u deficit B12 vitamina, dok sa druge strane može se povećeti nivo folata jer su oni produkt bakterijskog metabolizma.

 

 

SIBO-probiotskie kulture i prebiotici
SIBO-probiotskie kulture i prebiotici

SIBO-TERAPIJA

Lečenje SIBO-a antibioticima, najčešće rifaksiminom, može obnoviti gastrointestinalnu funkciju i smanjiti simptome sindroma iritabilnog kolona (IBS-a).

Rifaksimin je najčešće korišćeni antibiotik u lečenju IBS-a i za iskorenjivanje SIBO-a. Rifaksimin se slabo apsorbuje i stoga ima nisku sistemsku aktivnost, što znači da deluje lokalno u lumenu creva.

Efikasan je protiv većine bakterija u digestivnom traktu .

Kliničke studije o SIBO sindromu su prijavile poboljšanje simptoma sindroma iritabilnog kolona i poboljšanje izdisjnih testova ,nakon primene ove terapije  kod 33-86% pacijenata.  Za više informacija o studiji kliknite ovde https://www.spandidos-publications.com/10.3892/ijfn.2021.23

Poznato je da veliki broj biljnih i nutritivnih suplemenata ima antimikrobne efekte. U javnosti raste svest o ovim biljnim i nutricionističkim suplementima, a postoji i povećana potražnja za njihovom upotrebom.

Prema jednoj studiji iz 2021. godine biljni preparati sa antimikrobnim dejstvima na bazi ruzmarina, karanfilića i belog luka su imali skoro jednake efekte u terapiji SIBO kao i antibiotik.

Postoje kontrovreze i različita mišljenja o primeni probiotika u lečenju SIBO sindroma. Moje mišljenje je da primena probiotika, posebno odabranih sojeva, kao i prebiotika mogu doprineti poboljšanju simptoma.

Lečenje FOOD map dijetom

FOOD map je glavna dijeta  preporučena za lečenje sindroma iritabilnog kolona kao i pacijenata obolelih od SIBO-a.

Kada pričamo o „FODMAP dijeti“, obično mislimo na ishranu sa niskim sadržajem FODMAP-a — određenih šećera koji mogu izazvati crevni stres.

Ova dijeta je razvijena  na Univerzitetu Monaš u Australiji, sadrži malo specifičnih pomenutih ugljenih hidrata.

Kako se dijeta sprovodi?

Eliminaciona dijeta u tri koraka:

Prvo, prestajete da jedete određenu hranu (hrana sa visokim sadržajem FODMAP-a).

Zatim ih polako ponovo uvodite da vidite koja je hrana problematična.

Jednom kada identifikujete namirnice koje izazivaju simptome, možete ih izbegavati ili ograničiti dok uživate u svemu ostalom bez brige.

Ne preporučuje se da ova dijeta traje duže od 6 nedelja.

Ovo smanjuje vaše simptome i ako imate SIBO, može pomoći u smanjenju nenormalno visokog nivoa crevnih bakterija.

Zatim svaka tri dana možete da dodate hranu sa visokim sadržajem FODMAP-a u svoju ishranu, jednu po jednu, da vidite da li izaziva bilo kakve simptome.

Ako određena hrana sa visokim FODMAP izaziva simptome, izbegavajte ovo dugoročno!

Šta mogu da jedem na FODMAP dijeti?

Hrana koja izaziva simptome varira od osobe do osobe. Da biste olakšali simptome IBS i SIBO, neophodno je izbegavati hranu sa visokim FODMAP-om koja pogoršava funkciju creva, uključujući:

Mlečne proizvode sa laktozom, voćne jogurte i sladoled.

Proizvodi na bazi pšenice kao što su žitarice, hleb i krekeri, zatim pasulj i sočivo, neko povrće, kao što su artičoke, špargle, luk i beli luk.

Od voća voće, kao što su jabuke, trešnje, kruške i breskve

Umesto toga, zasnivajte svoje obroke na hrani sa niskim FODMAP-om kao što su: jaja i meso,  određeni sirevi kao što su brie, kamember, čedar i feta, bademovo mleko, žitarice poput pirinča, kinoe i ovsa.

Slobodno mpžete jesti povrće- patlidžan, krompir, paradajz, krastavc i tikvice.

Dozvoljeno voće: grožđe, pomorandže, jagode, borovnice i ananas

Dobijte punu listu FODMAP hrane od svog lekara ili nutricioniste!

Ko bi to trebao probati ovu dijetu?

Dijeta sa niskim  FODMAPom je deo terapije za one sa sindromom iritabilnog kolona i sindromom prekomernog rasta bakterija u tankom crevu. Istraživanje je pokazalo da smanjuje simptome kod čak 86% ljudi.

Dijeta sa niskim sadržajem FODMAP-a je privremeni plan ishrane, koji je veoma restriktivan.

Prema preporuci većine gastroenterologa i nutrcionista, trebala bi se sprovoditi pod kontrolom .

NE treba da traje duže od 6 nedelja jer može da nas uvede u određene nutritivne deficite.

S druge strane  jedna studija koja je analizirala bakterije debelog creva pokazala je da ishrana sa niskim FODMAP-a smanjuje rast fekalnih bakterija  (normalna flora debelog creva).

Stoga postoji zabrinutost zbog efekata ishrane sa niskim sadržajem FODMAP-a na bakterije debelog creva i to je jedan od razloga zašto dijeta sa niskim sadržajem FODMAP-a nije pogodno dugoročno rešenje za sindrom iritabilnog kolona.

 

ukoliko niste čitalitekst o  sindromu iritabilnog kolona kliknite na link https://hronicniumor.com/sindrom-iritabilnog-creva/

 

Detaljne instrukcije oko FOODMAP dijete i planiranja obroka možete naći na ytube kanalu nutricioniste klikom na link;

 

 

 

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Autor

dr Vesna Ikonić Marinković

Diplomirala sam na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 2012. godine. U julu 2019. godine sam položila specijalistički ispit iz pedijatrije sa najvšom ocenom, a iste godine sam se zaposlila u struci na poslovima pedijatra.

pratite

baner hronicni umor
baner hronicni umor

ostali sadržaji