Uvod
Sindrom hroničnog umora zahteva od nas dugotrajan, često težak rad i ulaganje u sam oporavak. Ozdravljenje neće doći preko noći, jer bolest iako nekad deluje da nastaje naglo, nastajala je postepeno.
Samo što mi to u ranim fazama nismo primećivali. I često bismo zanemarivali signala koje je telo slalo pre potpunog sloma.
Već dugo vremena razmišljam da je jako važno da objavim tekst o pejsingu, te sam napokon i rešila :).
Pejsing (peacing)je engleska reč koja bi u bukvalnom prevodu značila mirovanje. Mišljenja sam da sindrom hroničnog umora ne možemo pobediti , ukoliko ne naučimo veštinu pejsinga. Koncept pejsinga je veoma lako razumljiv kada se objasni, ali teško primenljiv ukoliko posvećeno ne radimo na tome.
Šta to zapravo znači?
Pejsing praktično označava da se krećemo, radimo vežbe, izvršavamo obaveze strogo poštujući sopstvene granice izdržljivosti u zavisnosti od stadijuma i stepena težine bolesti i faze oporavka u kojoj se nalazimo.
Potrebno je zaustaviti se pre nego što uđete u pogoršanje i pojavi se mnoštvo najrazličitijih simptoma. Na prve naznake umora i iscrpljenosti, bola, aktivnost se zaustavlja ne nužno dugotrajno, već dok ne osetite da ponovo imate energije. Pejsing je lakše postići ukoliko ne radite ili nemate decu.
U suprotnom suočavćete se sa brojnim izazovima koje porodica ili posao zahtevaju od vas. Ali i tu je naravno moguće ukoliko imate jasne granice i znate šta ne možete i nećete da uradite. Šta je to što će vas dovseti do pogoršanja u kom ćete možeda i nedeljama i mesecima ostati u krevetu ili mahom u dosta lošijem stanju.
Sindrom hroničnog umora-još o pristupu
Pejsing je zapravo pristup bolesti, gde je bitnija doslednost od inteziteta onog što radimo. Slično je i sa pisanjam bloga. Potrebno je puno truda, ulaganja, zalaganja i rada da bi neki blog zaživeo i doneo neki rezultat. Tako je i kod pejsinga, na primer ukoliko vežbamo 30 minuta i uđemo u pogoršanje sutra, verovatno danima nećemo moći vežbati. Ali ukoliko počinjemo 3 minuta pa za par dana podignemo na 5 minuta, pa kroz mesec ili dva možemo postići tih 30 minuta bez da nas vrate 3 koraka unazad.
Oporavak od sindroma hroničnog umora je dug i spor. To moramo prihvatiti. Ali svaki put počinje prvim korakom….Ne postoje brza rešanja i nećemo ozdraviti od samo jedne stvari koju primenjujemo. Potreban je dosledan, konstantan rad na sebi i mentalni i fizički uz promenu životnih navika. I onda jednog dana konačno ćemo uspeti da vidimo rezultate tog rada. To kako se osećate sada je posledica onog što ste radili ili šta vam se dogodilo u poslednjih 12 meseci, možda i duže.
za više informacija o psihološkom pristupu bolesti možete čitati klikom na link: https://hronicniumor.com/sindrom-hronicnog-umora-4/
Sindrom hroničnog umora-šta zahteva bolest od vas?
Na više mesta sam govorila o tome da treba da se naučimo strpljenju i trpljenju svih tih teških simptoma sa kojim se suočavamo. Mislim da većima obolelih to i radi.
Učiti da živimo u životu u kom nam ništa nije izvesno i da to prihvatimo kao takvo, trenutno stanje. Sindrom hroničnog umora hoće da bolje upoznate sebe, svoje telo, svoje granice, da nađete u svemu ovom elemente duhovnog, što će vam pomoći u teškim trenutcima.
Sindrom hroničnog umora će se moguće pogoršati ukoliko nemata jasan i čvrast plan u danu, ishrane, aktivnosti, odlaska na spavanje. O značaju noćnog sna između 10 i 6 h ujutru je izlišno i govoriti.
U pojedinim fazama bolesti ćete spavati predugo, budeći se umorni i iscrpljeni. Ovaj ograzac je tipičen za takozvani simpatički mod zaleđavinja, ili šoka. U drugim fazama ćete imati kratak san, isprekidan i površan. U ovom sindromu zaista je teško hendalati sa svim tim.
Ali ukoliko imate jasnu strukturu dana, obroke u isto vreme, odlazak na spavanje u isto vreme, lakše ćete se oporavljati. I ovo je sve deo pejsinga i nalaženja svog bazalnog nivoa aktivnosti mentalne, fizičke ili emocionalne bez da za vas nastupi značajno pogoršanje.
Primetila sam da pojedini pacijenti plaše uzimanja lekova za spavanje, kao i drugih lekova. Mislim da je to loše, jer kada nemate san, morate napraviti bar veštački i dati telu šansu da uđe u mod samolečenja. Pre uzimanja lekova svakako najbolje da se posavetujete sa svojim lekarom i nadležnim specijalistom.
Anksioznost vezana za simptome i terapiju će vas držati u simpatičkom modu, znači otežava izelečenje!
Ishrana i intuicija
Osim individualno prilagođene ishrane, koja ne mora nužno značiti izabacivanje svega što vam je naznačeno, jer nismo svi isti u bolesti i zaista lekar koji vas vidi na 15 ili 30 minuta, ne može znati bolje od vas na šta reagujete od hrane loše, od vas samih. Pustite svoju intuiciju da vas vodi da se hranite zdravo, hranom čije poreklo znate, idealno organski gajenom i vaša creva i energija će vam reći da li ste na pravom putu.
Sindrom hroničnog umora-suplementi?
Svi koji imaju ovu dijagnozu, nažalost znaju da veliki deo kućnog budžeta odlazi na vitaminsku suplementaciju. I da, suplementi potrebni,naručito u ranim fazama bolesti. Ali i ovde imamo elemente subjektivnosti i individualne podnošljivosti svega što unosimo.
Ja lično mislim da uzimati vitaminsku suplementaciju per oralno, ukoliko varenje nije jako poremećeno, je najbolji mogući način. Potrebno je pažljivo pročitati i proučiti uptstvo o primeni suplementa i mogućenosti njegove oralne resorpcije i načina primene i interakcija sa drugim lekovima i suplementima. Svakako se možete posavetovati sa svojim lekarom. Ja lično vitaminske i antioksidativne infuzije ne primenjujem.
Zašto?
Odgovor na ovo pitanje je prost. Podićiće energiju sigurno na neko vreme, imaću više snage zahvaljujući tim infuzijama, i naravno krenuću da radim više nego što treba opteraćejući svoje telo preko njegovih granica, što opet dovodi do neminovnog pogoršanja, jer na infuzijama ne možemo biti svaki dan. Ovo je moja intuitivna odluka i moj način razmišljanja vezan za sostveni pristup ovoj bolesti. Vaša situacija je možda drugačija i ukoliko vaš lekar proceni da vam je potrebno, može vam uvesti i ovakve vidove lečenja. Mnogi pacijenti navode značajna poboljšanja nakon pomenutih infuzija.
Svako od vas naravno da, donosi odluke vezane, za svoje lečenje u dogovoru sa lekarom u kog imate poverenja. Poverenje kod lečenja je suštinska stvar. Znam to i kao lekar, i kao pacijent.
O pejsngu
Pejsing je nezaobilazan deo oporavka. To je zapravo fini balans između aktivnosti i mirovanja. Pejsing se može i treba primenjivati u svim stadijumima i oblicima težine bolesti. Ukoliko ste teško oboleli i vezani za krevet, ako ostanete stalno u krevetu neće biti bolje. Isto tako neće biti bolje ako na silu sebe gurate u neku aktivnost fizičku ili mentalnu za koju vaše telo i um nisu spremni.
Pejsing se prilagođava i stadijumu bolesti. Ukoliko ste ležeći pacijent vežba je povremeno podići ruku ili nogu i krevetu. Pomoćiće i primena električnog masažera, koji će pojačati cirkulaciju na mestu primene.
U oporavku od sindroma hroničnog umora, simptome ćete imati sigurno, kada god ste preopterećeni. Ali pejsingom ćete postići da ti padovi i simptomi budu blaži. Sto su varijacije u težini simtoma i pogoršanja i poboljašanja manje, to ste sigurno bliže ozravljenju. Pejsing jeste i kada identifikujete svoje trigere ili okidače za pogoršanja. Kada ih identifikujete, lakše ćete se nositi sa bolešću.
Ono što je neophodno, je da pronađemo nivo aktivosti i mirovanja, gde neće biti naglih i jakih pogoršanja, koja bi nas vratila na duže vreme u krevet. Ovo je zaista nekada teško, jer ne zavisi mngno okolnosti od vas. Ali nije nemoguće. Kada to postignete, onda znači da ste na dobrom putu, putu ozdravljenja.
u prilogu vam ostavljam video oporavljenog pacijenta Miguela koji govori o ciklusima guranja preko granica i očekivanim zdravstevenim padovima i slomovima: https://youtu.be/zR4jY6mTmn8
Umesto zaključka
Ovaj tekst je moja percepcija i viđenje opravka od ovog sindroma na osnovu svega što sam doživela, pročitala, proučila, kao i pogledala na internetu. Oporavak je postepen, stepenast, nikad pravolinijski, zaista dugotrajan i traži posvećenost i da radite prave stvari u pravo vreme, po vašem i po osećaju vašeg lekara…Takođe sindrom hroničnog umora kao sistemsko i proinflamatorno stanje negde nas zaista može staviti u rizik za razvoj više autoimunih bolesti…ne nužno, ali takva mogućnost postoji. Takođe sve opisano o pejsingu se može i treba primenjivati u oporavku kog long kovid stanja…
Ukoliko vam se tekst svideo ili smatrate ga korisnim podlite ga na svojim društvenim mrežama, jer će to doprineti vidljivosti mog bloga, a moguće da ćete nekome proslediti važnu informaciju !
Hvala na čitanju!
dr Vesna Ikonić Marinković
