Sindrom hroničnog umora-nije običan umor

Sindrom hroničnog umora sagledaćemo  kroz prizmu fizioloških i patofizioloških zbivanja koja ga prate. Svakim novim tekstom želim da zajedno deo po deo sklapamo sliku ovog kontraverznog stanja, jer prema mom mišljenju važno je biti svestan. Samo ta svesnost nam daje alate u borobi kod obolelih i u prevenciji kod zdravih ljudi.  Ovo je bolest koja će sve više  se javljati u ovim pandemijskim uslovima i stresnim životnim okolnostima u kojim živimo.

Mnogi ljudi koji imaju  sindrom  hroničnog umora ​​su zabrinuti da bi njihovi simptomi mogli biti u vezi sa bolešću koja nije otkrivena.  Drugi, koji su imali virusne infekcije u vreme kada je njihov sindrom hroničnog umora počeo, zabrinuti su da je virus još uvek prisutan ili je prouzrokovao oštećenje tela.

Vremenom, smanjena ili neredovna aktivnost i povećani periodi odmora izazivaju fizičke promene u telu. Ove promene mogu da pogoršaju simptome  sindroma hroničnog umora. Važno je istaći da su ove promene, reverzibilne uz fizičku rehabilitaciju i/ili vežbanje.

Istraživači su posmatrali efekte odmora kod zdravih ljudi kada  smanjuju svoje aktivnosti i mnoge sličnosti između zdravih neaktivnih i  ljudi sa sindromom hroničnog umora su pronađene.

Sindrom hroničnog umora-i mišići

Smanjenje broja aktivnih ćelijskih mitohondrija (ćelijskih organela  koje proizvode energiju) i njihovi enzimi su pronađeni u mišićima pacijenata obolelih od sindroma hroničnog umora u poređenju sa zdravim aktivnim ljudima. Smanjenje broja mitohondrija su takođe pronađena kod zdravih neaktivnih ljudi.

Manje  mitohondrija bi moglo dovesti do proizvodnje, mlečne kiseline pri niskim nivoima napora pri  vežbanju, To zauzvrat ograničava performanse mišića. Ove promene mogu objasniti osećaj nedostatka snage ili energije u mišićima.

Smanjena aktivnost dovodi do toga da mišići budu manje efikasni i vodi u mišićnu atrofiju.  Tako da je i manje efikasna mišićna pumpa koja vraća krv u srce posredstvom vena, što može dovesti do nakupljanja krvi u donjim delovima tela.

Skupljanje krvi može izazvati bol i tokom aktivnosti i u mirovanju. Ovo može dovesti do osećaja slabosti i nestabilnosti praćenih  bolom i nalagodnošću.

Uz sindrom hroničnog umora često postoji povećanje napetosti mišića uz povremen osećaj mišićene ukočenosti. Ovo može izazvati bolove (naročito u ramenima, vratu, vilici i glava) i umor. Može se javiti i trzanje mišića ili drhtanje.

Lični uvid

Ovde sa vama mogu podeliti da su kod mene u sklopu dijagnostike bila pozitivna antimitohondrijalna antitela (AMA), koja su visoko osetljiv i specifičan parameter uz druge krterijume za dijagnozu teške autoimune bolesti jetre-primarne bilijarne ciroze.

Ova antitela su retko lažno pozitivna u manje od 1 % slučajeva. U momentu kada je krv za analizu uzorkovana bila sam subfebrilna, slaba sa bolom u mišićima. Kod mene su  AMA, kako se ispostavilo bila prolazni imunološki fenomen u sklopu ovog sidroma.

U literatrnim podacima nisam našla povezivanje ovih antitela sa sindromom hroničnog umora. U istraživanjima sam našla povezanost pozitivnih ANA antinuklearnih antitela kod pacijenata koji imaju sindromom hroničnog umora.  Mešutim, ona su svakoko nespecifična antitela, što znači ne služe nam mnogo, jer  relativno često budu pozitivna i kod zdravih ljudi, kao i u nekim autoimunim bolestima.

Za više informacija o mitohondrijama kliknite na link https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

Sindrom hroničnog umora- promene u kardiovaskularnom sistemu

Kardiovaskularni sistem (koji uključuje srce i krvne sudove)vrlo brzo gubi kondiciju mirovanjem. Što duže odmarate, to su izraženije promene.

Fizičke promene koje se javljaju sa kardiovaskularnim dekondicioniranjem uključuju: nakon jednog ili dva dana odmora u krevetu, smanjen volumen krvi; posle osam dana odmora u krevetu, smanjen volumen crvenih krvnih zrnaca, što smanjuje kapacitet krvi za nošenje kiseonika; nakon 20 dana odmora u krevetu,se smanjuje krvni volume što dovodi do toga da srce manje krvi pumpa u druge organe.

Opisane fizičke promene mogu dovesti do toga da imate kratak dah pri vežbanju. Nakon odmora u „ležanju“ dolazi do pada krvnog pritiska, pa ustajanjem može se isprovocirati ortostatska hipotenzija (pad krvnog pritiska pri  nagloj promeni položaja tela), jer gravitacija dovodi do nakupljanja krvi u nogama. Manje krvi se vraća u srce i samim tim manje krvi odlazi u mozak. Ovde opisana činjenica može doprineti pojavi vrtoglavica, nesvetica i gubitka svesti.
Takođe može doći do nestabilnosti pulsa, osećaja preskakanja i lupanja srca, što dodato podiže anksioznost i adrenalin koji produžavaju to stanje.

Regulacija telesne temperature

Promene u protoku krvi u glavnim organima koji  se javljaju nakon dužeg perioda mirovanja, mogu dovesti do promena  površinske telesne temeperature. Ovo može dovesti do osećaja vrućine i/ili hladnoće, sa po nekad prekomernim znojenjem.

Smanjena tolerancija na aktivnost ili vežbanje

Opšte dekondicioniranje organizma nastaje kao rezultat dužeg odmora ili smanjene aktivnosti. Kako se kondicija smanjuje, teže je raditi i biti aktivan.  Na započinanje aktivnosti kako što smo već pominjali povećava se mišićni bol, umor i slabost.

Promene u nervnom sistemu

Jedna od funkcija nervnog sistema je i koordinacija mišića. Redovno obavljanje aktivnosti je potrebno da bi se održala dobra koordinacija. To je povratna veza od mišića do mozga. Dugi periodi neaktivnosti stoga smanjuju koordinaciju. Ovo može dovesti do nestabilnosti, nespretnosti i smanjene preciznosti izvođenje preciznih pokreta.

 Sindrom hroničnog umora-promene u mentalnom funkcionisanju

Produženi odmor lišava ljude intelektualne stimulacije.  To ima otupljujući efekat na intelektualnu aktivnost. Ovo može narušiti koncentraciju, pamćenje i sposobnost pronalaženja pronalaženja reči, takođe može dosvesti do pojačane osetljivosti na svetlost ili buku.

Isto tako ljudi koji dobiju sindrom hroničnog umora, često od ranije imaju pojačanu osetljevost na sve te čulne nadražaje. To su često ljudi sa urođeno preosetljivim nervnim sistemom. Onda im ovo stanje samo dodatno pogorša stvrnost. O efektima sindroma hroničnog umora na emocionalnom nivou,  možete proćitati na mom blogu klikom na link  ispod:

https://hronicniumor.com/sta-odrzava-sindrom-hronicnog-umora/

Poremećaj ritma spavanje-budnost

Većina ljudi sa sindromom hroničnog umora ​​se žali na loš san. Uobičajeni problem uključuju poteškoće u spavanju, nemir, buđenje noću i neosvežavajući san. To uzrokuje  pospanost u toku dana.  Neki ljudi imaju stanje preterane budnosti, uprkos iscrpljenosti.

U  jednoj studiji  su obrasci spavanja zdravih dobrovoljaca bili namerno poremećeni.  I dobili smo slične efekte na san kao kod sindroma hroničnog umora. Uključujući osećaj pospanosti, neosvežavajućeg spavanja, slabu koncentraciju i bolove u mišićima. Međutim, kada  je zdravim dobrovoljcima  dozvoljeno da neometano spavaju, njihova simptomi su nestali.

Ova studija ukazuje da poremećeni obrazac spavanja može izazvati simptome kod sindroma hroničnog umora, takođe poremećaj sna može uticati na aktivnost imunog sistema, moguće povećanje osetljivosti na prehlade i infekcije.

O poremećaju cirkadijalnog ritma sam takođe pisala ranije https://hronicniumor.com/endokrini-poremecaji/

Ovo je bio samo kratak i sažet pregled, kroz fiziološke i patofiziološke efekte sindroma hroničnog umora u porođenju sa zdravim neaktivnim osobama.

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković