Pobedimo hronični umor zajedno

hronicniumor@gmail.com

hronični umor

pobedimo ga zajedno

Motivacija i učenje- da li je dopamin mnogo više od toga?

Uloga dopamina-motivacija
Motivacija i učenje- da li je dopamin mnogo više od toga?

Šta je to dopamin?

U današnjem tekstu na najednostavniji način upoznaćemo se sa njegovim veličanstvom dopaminom. Uloga dopamina nije jedna, ima ih više i sve više se dokazuju nove funkcije u našem organizmu za koje ranije nismo znali.

Dopamin je jednostavan molekula koja ima neurotransmitersku i neuromodulatornu ulogu.  Što znači da ne deluje samo na manju grupu nervnih ćelija unutar mozga već može ispoljavati proširena dejstva.

Dopamin se stvara u dopaminergičkim neuronima u određenim područjima mozga od neesencijalne aminokiseline tirozina. Dopamin ne može proći krvno-moždanu barijeru, te se dominantno stvara u nervnom sistemu. Aminokiselina tirozin lako prolazi tu barijeru i služi kao osnov za proizvodnju dopamina. Tirozin lako možemo naći u mesu i hrani bogatoj proteinima.

U procesu sinteze dopamina učestvije nekoliiko enzima. Sam dopamin pripada porodici kateholamina. Istoj porodici u koju spadaju noradrenalin i adrenalin, i pošto je dopamin jednostavnije strukture, on može poslužiti za stvaranje noradrenalina i adrenalina.

Razgradnjom dopamina uz pomoć enzima dopa β-hidroksilaze (DBH) kao produkt nastaje noradrenalin iz kog dalje
sledi sinteza adrenalina.

 

Dopaminski receptori

Dopamin ima 5 vrsta receptora za koje kada se veže ispoljava svoja dejstva. Obelećavaju se skraćenicom od D1 do D5. Uz ove nabrojene dopaminske receptore, treba spomenuti i relativno nedavno otkriveni TAAR1 receptor , a njegove brojne uloge predmet su
istraživanja. Pokazalo se da ima ulogu u regulaciji neurotransmisijie dopamina, noradrenalina i serotonina, da utieče na imunološki i neuroimunološki sistem. TAAR1 receptori, često su povezani s raznim poremećajima i
bolestima kao što su npr. shizofrenija i Parkinsonova bolest

Za više informacija o Parkinsonovoj bplesti, koja nastaje usled propadanja dopaminergičkih neurona moćete pročitati klikom na link: https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwi2rKX82rz-AhXIKewKHS0BCHUQFnoECA4QAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.stetoskop.info%2Fbolesti-nervnog-sistema-neurologija%2Fparkinsonova-bolest&usg=AOvVaw39sMW_oC7sy76NpAH8W0cp

Uloga dopamina-ideja i motivacija
Uloga dopamina-ideja i motivacija

 

Uloga dopamina-centralni nervni sistem

 

Dopaminergički sistem zapravo predstavlja,  sisteme nervnih ćelija u mozgu koji stvaraju i otpuštaju dopamin. Oni su najčešće lokalizovani u specifičnim, malim područjima mozga, tzv.dopaminergičkim područjima kao što su substantia nigra i ventralno tegmentalno područje
Postoje 4 glavna puta u mehanizmu delovanja  dopamina: nigro-strijatalni, mezolimbički,
mezokortikalni i tuberoinfidibularni put. Postoje i pomoćni putevi koje neću pominjati, i vama to nije od značaja. Ne morate pamtiti ni prednje navedene. Mnogo nam je važnija šta dopamin radi posredstvom tih svoji neurona i puteva.

Mezolimbički dopamin ima vaćnu ulogu u doživljavanju zadovoljstva i prijtnosti. Naime on je zadužen za činjenicu da ponašanje koje nam se sviđa ponavljamo, da bi smo dobili plimu zadovoljstva što može voditi u bolesti zavisnosti!! Ovaj dopamin je takođe vezan za sisteme nagrađivanja i osećaja zadovoljstva. Prevelik eksces ovog dopamina je smatra se odgovoran za pojavu psihoze shizofrenije.

Zanimljivo je ono što navodi dr Hjuberman, istraživač sa Stanforda da mi imamo bazalne nivoe dopamina koje bi trebalo držati u nekoj ravnotežoži. Takođe imamo pulsna, odnosno povremena lučenja dopamina na određeni prijatan doživljaj i podsticaj. I što su ti skokovi dopamina jači, to će se negativnije odraziti na naše bazalne nivoeo dopamina i dugoročno nas može uvesti u lošije raspoloženje, lošiju memoriju i žudnju za različitim supstancama.

Uloga dopamina je nedvosmislena u učenju, koncentraciji, mogućnosti fokusa za izvođenje nekih zadataka, pamćenju. Takođe dopamin je odgovoran i za fine pokrete i lep, fluentan govor.  Važno je za znati da on ne djeluje samou nervnom sistemu. Van CNSa, na periferiji, dopamin deluje na krvne sudove i njihovu vazodilataciju, odnosno širenje. U bubregu UTIČE na renalnu vazodilataciju, u gušterači smanjuje
produkciju insulina te ima ulogu u imunološkom i neuroimunološkom sistemu.

Uloga dopamina-sistem nagrađivanja
Uloga dopamina-sistem nagrađivanja

 

Uloga dopamina-sistem nagrađivanja

U sistemu dopaminskog  nagrađivanja, nagrada je vrlo važan oblik stimulansa koji djeluje privlačno te se time podstiče motivišuće ponašanje i pojačava se ponašanje koje je usmereno prema nagradi. S obzirom na to da ne postoje receptori za prepoznavanje nagrade, važno je proučavanje ponašanja.

 Dopaminski sistem je uključen u asocijativna učenja.  U stvaranje pozitivnih emocija i u motivišućeg ponašanja , da se dođe do nagrade.
Kod asocijativnog učenja tzv. primarne nagrade koje uključuju na primer hranu  koja se kombinuje s neutralnim stimulansom, na primer nekim zvukom, pa se stvaraju se osnove učenja sa uslovaljavanjem.

Takođe je zabeleženo  da će se proces učenja odvijati samo kada su procesi uslovljavanja nepredvidivi. Jednom kad događaji postanu predvidivi, učenje prestaje.  Jer predvidljivost omogućava unaprijed pripremljeni oblik ponašanja.

Deluje da se učenje temelji na promenama ili greškama u predviđanju; odnosno između očekivane i dobijene nagrade. Odgovor dopaminergičkih neurona zavisi od nepredvidljivosti nagrade. Kada je nagrada nepredvidljiva, tada se neuroni aktiviraju i šalju signal dalje. Odgovor svih dopaminergičkih neurona prilično je jednak,  uprkos različitosti neurona i stimulansa (Schultz, 1997). Ovo bi nam mogao biti odgovor zašto kockar teško odustaje od tog ponašanja i navike…

 

 

Neurodegeneracija-propadanje dopaminergičkih nervnih ćelija

Brojne važne neurodegenerativne bolesti povezane su sa abnormalnom funkcijom dopaminskog sistema i neki od glavnih lekova koji se koriste za lečenje tih bolesti deluju tako što menjaju efekte dopamina.

Stanje Parkinsonova bolest je uzrokovano gubitkom ćelija koje luče dopamin u predelu mozga koji se zove supstancija nigra-crna supstanca. Metabolički prekursor dopamina je L-Dopa. Uprava za hranu i lekove je odobrila L-Dopu (brend levodopa) za lečenje Parkinsonove bolesti. Već smo pominjali ,  da dopamin igra važnu ulogu u razmišljanju, pamćenju, kretanju i nagrađivanju. Sve ove funkcije su pogođene kod ljudi obolelih od Parkinsonove bolesti, kod koje dolazi do propadanja dopaminske transmisije, odnosno prenošenja signala i smanjenja nivoa dopamina. Levodopa se koristi u lečenju Parkinsonove bolesti. Ovde se nećemo dalje zadrćavati na samoj bolesti. U tekstu iznad imate link da pročitate više o toj bolesti, ukoliko vas zanima.

 

Uloga dopamina-doživljaj hroničnog bola
Uloga dopamina-doživljaj hroničnog bola

 

 

Uloga dopamina-doživljaj hroničnog bola

Nedavno su istraživači pokazali da dopaminergička neurotransmisija, odnosno prenos signala u nervnom sistemu posredovan dopaminom, igra centralnu ulogu u modulaciji osećaja u određenim delovima mozga. (insulu, talamus, bazalne ganglije, prednji cingularni korteks i periakveduktalnu sivu masu).

Nizak nivo dopamina verovatno doprinosi bolnim simptomima koje trpe ljudi sa Parkinsonovom bolešću, a abnormalna dopaminergička neurotransmisija je takođe dokazana u bolnim stanjima kao što su fibromijaliga, sindrom pečenja u ustima i bolna dijabetička neuropatija.

U slučajevima akutnog bola nastalog nakon povrede, signali bola se šalju sa mesta povrede do kičmene moždine, koja ih, zauzvrat, prenosi do moždanih ćelija koje ih zatim šire po mozgu. I tu nam pomaću naši unutrašnji opiodi endorfini, kada je akutan bol u pitanju.

U uslovima hroničnog bola, međutim, neuroni nastavljaju da šalju signale bola u mozak, čak i kada nije bilo povrede.

Istraživači sa Univerziteta Teksas objavili su studiju u Journal of Neuroscience, koja pokazuje da dopamin može igrati ključnu ulogu u održavanju hroničnog bola. Istraživači su pratili put signalizacije bola između mozga i kičmene moždine na životinjskom modelu i otkrili da uklanjanje ćelija koje sadrže dopamin smanjuje hronični bol. Studija je pokazala da grupa ćelija koja sadrži dopamin, nazvana A11, nema efekta na akutni bol, ali izgleda da ima značajan uticaj na hronični bol.

Istraživači veruju da studija povećava razumevanje faktora koji doprinose bolu, bi na kraju moglo dovesti do poboljšanih tretmana hroničnog bola. Glavni autor rada, Ted Price, kaže da bi ovo otkriće moglo otvoriti nove mogućnosti za ciljanje lekova koji mogu prekinuti hronični bol. U budućnosti, tim bi želeo da istraži interakciju između stresa i A11 i da sazna više o molekularnim mehanizmima koji promovišu dopamin i hronični bol.

 

Za više informacija o fibromijalgiji i hroničnom bolnom sindromu moćete pročitati klikom na link: https://hronicniumor.com/hronicni-bol/

 

Uloga dopamina-veza sa depresijom
Uloga dopamina-veza sa depresijom

Uloga dopamina-ima li veze sa depresijom…

 

Zaključak

Ovo je samo mali deo velike slagalice zvane dopamin, koji je pre svega neuromodulator, odnosno onaj koji deluje na šira područja mozga. Meni je zanimljiva pretpostavka da bi neki defekt u dopaminergičkom sistemu bi zaista mogao da objasni neke simptome fibromijalgije i CFSa, hroničnih bolnih sindroma, kognitivne smetnje, depresivne epizode, promanljivo raspoloženje. Nadajmo se da će nova naučna dostignuća dati više odgovora.

Jednu zanimljivost sam ostavila za kraj , a to je da je u maloj studiji dokazano da visoke doze kofeina delujući na D2 i D3 receptore podižu nivoe dopamina, stepen budnosti i simpatičke stimulacije, i smanjujući osećaj umora. Verovatno zato i žudimo toliko za šoljicom kafe 🙂

 

 

Uloga dopanina-jedna šoljica kafe neće podići dopamin
Uloga dopanina-jedna šoljica kafe neće podići dopamin

 

 

izvori: https://www.news-medical.net/health/Role-of-Dopamine-in-Pain.aspx

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4462609/

https://news.emory.edu/stories/2023/01/som_bhc_inflammation_felger/story.html

 

Emilija Brglez
Preddiplomski studij biologije Zagreb

 

 

Ukoliko vam se tekst svideo ili smatrate ga korisnim podlite ga na svojim društvenim mrežama, jer će to doprineti vidljivosti mog bloga!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Autor

dr Vesna Ikonić Marinković

Diplomirala sam na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 2012. godine. U julu 2019. godine sam položila specijalistički ispit iz pedijatrije sa najvšom ocenom, a iste godine sam se zaposlila u struci na poslovima pedijatra.

pratite

baner hronicni umor
baner hronicni umor

ostali sadržaji