Vitamini za imunitet- uvodna reč
Vitamini za imunitet kao i suplementacija vitaminima, mineralima, oligoelementima, imunomodulatorima, antioksidantima predstavlja našu današnju realnost, često i neophodnost.
Ovo poglavlje je toliko široko da nisam sigurna da neću uspeti da pomenem sve bitne i neophodne vitamine, minerale, oligolemente…I dati vam sve odgovore na ovako kompleksnu temu? Ali se nadam da ću vam pružiti neke uvide.
Deficiti vitamina, minerala , oligolemnata, loša ishrana mogu svakako dovseti do stanja hroničnog umora, pada imuniteta i sklonosti ka nastanku infekcije i kod dece i kod odraslih.
Sa današnjim brzim tempom života i ograničenim izvorima kvalitetne hrane, sunčeve svetlosti, ograničenim vremenom boravka u prirodi, dolazimo do toga da je suplementacija često zaista neophodna.
Ono što često može biti problem je naći taj suplement koji je zaista delotvran i pomaže vama i vašem detetu. Nažalost paleta vitaminskih suplemenata na tržištu je ogromna, i svi reklamiraju svoj proizvod kao najbolji.
Moraju li suplementi?
Zdrav čovek sa uravnoteženom ishranom na našim prostorima koji boravi na otvorenom i fizički je aktivan, živi u prirodi ne zahteva moćene suplemente u mladosti. Dovoljan je vitamin D3 zimi, kao i omega 3 masne kiseline, jer mi retko jedemo morsku ribu, za razliku od severnih naroda. Takođe retko koristimo riblje ulje.
Međutim situacija po povodu suplementacije se značajno menja kada nemamo gore opisne uslove života, kao i kod dece koja od najranijeg uzrasta kreću u kolektiv. Izuzetak predstavljaju i deca i prvoj godini života gde je određna suplemntacija(Vitamnim K1 u prva 3 meseca kod odojčeta na prirodnoj ishrani, D3 i omega 3 masnim kiselinama neophodna u prvoj, a poželjna u drugoj i trećoj godini života ). Ovo se posebno odnosi na vitamin D3 u zimskim mescima i kod dece i kod odraslih.
CINK
Cink-je mikroelement prisutan u mnogim enzimima, značajan takođe za meneralizaciju kostiju, odnosno normalan proces okoštavanja. Cink takođe učestvuje na metabolizmu A vitamina.
On deluje na na insulin i aktivaciju hormona štitne žlezde. Takođe utiče na regulaciju krvnog pritiska, bitan je za održavanje kvalteta kože, kose i noktiju, bitan je za kognitivne funkcije.
Cink ima imunomodulatorna svojstva (menja imuni odgovor), ima direktna antivirusna dejstva na na određene herpes viruse, koksaki virus i neke druge enteroviruse. Cink je takođe važan antioksidant. Ljudsko telo ne može da sintetiše cink, te se on mora uneti hranom ili suplementacijom. Prirodni izvori cinka su jetra, govedina, pšenica, pasulj, badeem, semenke , orašasti plodovi.
Dnevne potrebe za cinkom zavise od uzrasta i načna ishrane. Kod beba do 6 meseci dnevna potreba za cinkom,iznosi svega 2 mg, a kod dece do 3 godine 3 mg; kod starije dece 5 mg; odrasli 10 mg. Trudnicama i dojiljama preporučuje da unesu 12 – 13 mg cinka na dnevnom nivou.
Apsorpciju cinka ometaju kofein i nikotin.
Vitamini za imunitet-Vitamin D
Vitamin D– je zapravo prethodnik hormona. Njegova dejstva su moćna i praktično stalno otkrivamo nove benefite za organizam koji nam donosi D vitamin. Neophodno je ga koristiti u našam podneblju u ziskim mesecima, obavezno i kod dece i kod odraslih. D vitamin može da se sintetiše u koži iz svog holesterolskog prethodnika pod dejstvom sunčevih zaraka. Tako da bi u letnjim mesecima ukoliko smo dovoljno na otvorenom prostoru mogli da ga proizvedemo. Zaštitne kreme za sunčanje sa visokim faktorom, sprečavaju proizvodnju vitamina D u koži.
Ne postoji drugi način da organizam proizvede ovaj vitamin koji ispolava svoja moćna hormonska dejstva nakon aktivacije u jetri i bubrezima. Vitamin D je važan za resorpciju kalcijuma i fosfora iz creva, omogućava njihovo deponovanje u kostima, te je bitan za rast kostiju i zuba.
Ali je važan za funkciju mišića i nervnog sistema, ima pozitivan efekat na jačanje imuniteta, ima uticaj na regulaciju šećera krvi, pozitivan uticaj na srce. Vitamin D direktno deluje na imunološki sistem organizma.
Prirodni izvori vitamina D su: riblje ulje, morska hrana, puter, pečurke. Hranom se unosi oko 20% potreba za vitaminom D!
Nedostatak vitamina D
Simptomi nedostatka vitamina D su slični kao kod nedostatka cinka: bolovi, pojačan umor, bolovi u leđima, promene raspoloženja, česte prehlade i virusne infekcije.
Nedostatak D vitamina prouzrkuje demineralizaciju, odnosno smanjenje čvrstine kostiju, pa kod dece to prouzrokuje rahitis, a kod odraslih se to manifestuje kao osteoporoza i ostomalacija-smanjenje gustine kostiju. Težak deficit D vitamina brojnih poremećaja u metabolizmu kalcijuma, fosfata, magnezijuma. Sve to sekundarno može dovesti do ozbiljnog oboljenja partiroidne žlezde.
Za više informacija o rahitisu kliknite na link: https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwiUjNTt1eT7AhXXO-wKHetqCO4QFnoECAsQAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.stetoskop.info%2Fhormonski-poremecaji-i-poremecaji-metabolizma%2Frahitis&usg=AOvVaw2BFxK9vIhbwx0xe-oFFxWe
Novija istraživanja ukazuju da deficit vitamina D ima negativan uticaj na astmu, posebno na alergijske oblike astme. Neke studije povezuju ekcem u detinjstvu sa deficitom vitamina D. Nedostatak vitamina D u trudnoći može predisopnra decu za alergijske bolesti.
za više informacija o alergijski bolestima kod dece kliknite na link: https://hronicniumor.com/alergija-kod-dece/
Vitamini za imunitet-preporuke za unos D vitamina
– Deca 400 (IU)
– Odraslih 600 IU
– Trudnice 800 IU
– starijih osoba, preko 70 godina, 800 IU.
Ovo su opšte prihvaćeni konsenzusi o doziranju vitamina D kod odraslih i dece sa uravnoteženom ishranom. Međutim sve je više radova na temu da su stvarne potrebe za vitaminom D veće od gore navedenih. Takođe pošto je vitamin D rastvorljiv u mastima; u svim bolestima sa lošom resorpcijom masti neophodno je povećati doze ovog vitamina.
Pošto je vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima. Kao takav može preteranim unosm dovesti do intoksikacije, trovanja. Gornja granica tolerancije vitamina D za decu do 12 godina je 1000 IU na dan, za odrasle 2000 IU na dan. Terapijske doze deficita su 4000 do 5000 IU na dan.
Vitamini za imunitet-Vitamin C
Vitamin C- L -askorbat, izolovan je iz nadbubrežne žlezde zamorca jiš 1928. godine.
Ovo je vitamin rastvorljiv u void, ali gubi dejstvo na temperaturama iznad 60 C, tako da vruć čaj i limun nisu najbolja ideja kad je u pitanju stabilnost vitamina C. Vitamin C je značajan za stvaranje kolagena koji prouža potporu svim organima kao i krvnim sudovima. Vitamin C takođe spada u antioksidante.
A za njegovo obnavljanje je neophodan glutation koji pojačva antioksidativne efekte .
Genarelno kada kažemo da je nešto antioksidans to znači da štiti ćeliju od slobodnih radikala. To su negativno naelektrisani joni koji mogu da nam unište bilo koju ćeliju u organizmu. Stepen apsorpcije vitamina C je različit i kod većeg unosa on je manji, kod manjeg unosa veći.
Neka tkiva imaju više vitamina C od drugih, najviše ga ima u nadbubrežnoj žlezdi, hipfizi, retini oka, grudnoj žlezdi.
Prirodne izvori vitamina C su nam svima poznati i kod zdravih ljudi lako je ga unetu u dovoljnoj količini izbalansiranom ishranom. Zeleno lisnato povrće, karfiol, krompir, paradajz, spanać, kupus.
Ne postoje rezerve vitamina C u organizmu i mora se unositi putem hrane. Odojče zadovoljava potrebe za vitaminom C majčinim mlekom negde do petog meseca, ukoliko se majka izbalansirano hrani. Potom su potrebni dodatni nutritivni izvori da bi se ove potrebe zadovoljile.
Potrebe za vitaminim C su veće za vreme dojenja i trudnoće. Kod starijeg deteta potrebe za ovim vitaminom su 50 mg, kod odraslih su 80 do 100 mg.
Potrebe mogu biti znatno veće kod bolesnih ljudi. Biološki najmoćniji je oblik C vitamina u obliku soli Na askorbata, posebno oni koji su napravljeni sa lipozomalnim nosačem, radi bolje resorpsije. Deficiti su zaista retki. Dovode do bolesti zvane skorbut.
za više informacija o skorbutu kliknite na link: https://www.stetoskop.info/hormonski-poremecaji-i-poremecaji-metabolizma/skorbut
OMEGA 3 MASNE KISELINE (DHA I EPA)
OMEGA 3 masne kiseline su esencijalne za naš organizam. To znači da ih ne možemo sintetisati, nego se moraju uneti hranom ili dijetetskim suplementima.
Omega 3 masne kiseline-ulaze u sastav ćelijske membrane ima moćna antiinflamatorna dejstva i ima značajne umirujuče efekte na nivou centralnog nervnog sitema, prirodni antidepresiv. Od drugih dejstava na nivou nervnog sistema imaju značajne efekte na san, pamćenje i uopšteno kognitivne funkcije. Takođe imaju ogroman značaj za održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema, kod dece su značajne za razvoj mozga i vida, kao bolja psihomotorička postignuća. EPA omega 3 masne kiseline smanjuju stres, DHA omega 3 masne kiseline obezbeđuju zdrav san. Omega 3 masne kiseline imaju značajne pozitivne efekte na kardiovaskularni sistem. Smatra se da bi ispoljile efekat neophodno je minimalni dnevni unos 250 mgDHA i 250 mg EPA.
Prirodno se nalaze u masnoj morskoj ribi (tuna , haringa , losos)algama i ribljem ulju. Omega 3 masnim kiselinama su bogati orašasti plodovi, zeleno lisnato povrće kao ulje i seme lana. Na našim prostorima u ishrani većine ljudi omega 3 masne kiseline nisu zastupljene u dovoljnoj količini.
Omega 6 masne kiseline nisam pomenula jer mislim da ih i previše unosimo u procesuiranoj hrani. I one imaju svoje benefite kada su u normalnim koncentracijama, ali bitno je da se ne remeti ravnoteža unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina.
Vitamini za imunitet- koenzim Q10
Coenzim Q 10– jak antioksidans odgovoran za smanjenje oksidativnog stresa, procesa starenja, kao i zdravlje srca, često je deficitaran kod ljudi sa sindromom hroničnog umora, hroničnih bolesti uopšteno.
Coenzim Q 10 je antioksidans koji vaše telo proizvodi prirodno. Međutim maksimalne koncentracije telo proizvodi u dvadesetim godinama,potom nakon 40. godina kreće značajan pad u njegovoj proizvodnji. Vaše ćelije koriste Q10 za rast i održavanje.
Nivo Q10 u vašem telu se smanjuje kako starite. Takođe je utvrđeno da su nivoi Q10 niži kod ljudi sa određenim stanjima, kao što su bolesti srca, i kod onih koji uzimaju lekove za snižavanje holesterola koji se nazivaju statini.
Q10 se nalazi prirodno u mesu, ribi i orasima. Količina Q10 koja se nalazi u ovim izvorima ishrane, međutim, nije dovoljna da značajno poveća nivoe Q10 u vašem telu. Q10 može pomoći u prevenciji ili lečenju određenih srčanih stanja, kao i migrenskih glavobolja.
Istraživanja jasno sugerišu da Q10 poboljšava simptome srčane slabosti, takođe može doprineti snižavanju krvnog pritiska.
Neka istraživanja takođe sugerišu da u kombinaciji sa drugim hranljivim materijama, Q10 može pomoći u oporavku kod ljudi koji su imali operacije bajpasa i srčanih zalistaka, dijabetes.
Takođe postoje istraživanja koja pokazuju da upotreba Q10 može poboljšati profil vaših masnoća u krvi u smanjiti LDL, loš holesterol. Na taj način može smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
Pošto je Q10 uključen u proizvodnju energije, veruje se da ovaj dodatak može poboljšati vaše fizičke performanse.
U dečjem utrastu koenzim Q10 nema mesto u suplementaciji. Tačne dnevne potrebe za odrasle nisu ustanovljene, ali se dozira najčešće od 50 do 100 mg na dan.
Zaključak
Naravno da nisam uspela da nabrojim sve vitamine, minerale, ologoelemente koji su nam neophodni za jačanje imuniteta i podizanje zdravlja uopšte. Previše ih je i to zahteva da napišem više tekstova. Ukoliko vam se svideo tekst lajkujte, podelite ili ostavite u komentaru, jer ‘e to pomo’i ratvoju mog bloga!
izvori:Mayo Clinic-Conzyme Q10,
Nesanica, stres ankksioznost- dr M. Dau,
Euro KME dr Kristina Jovanović, dečji neurolog-UDK Beograd
Hvala na čitanju!
dr Vesna Ikonić Marinković
