hronični umor

pobedimo ga zajedno

Zamor-da li je nadbubrežni zamor stvarno stanje?

Lek za umor
Zamor-da li je nadbubrežni zamor stvarno stanje?

Zamor-možda iscrpljen nadbubreg u stersnom odgovoru?

Nizak nivo  energije i zamor su među najčešćim razlozima zbog kojih pacijenti traže pomoć od lekara. Često je izazovno postaviti dijagnozu, jer mnogobrojni, medicinski problemi mogu uzrokovati umor ili osećaj zamora. Lekari se bave detektivskim poslom, prikupljanjem anamneze, fizičkim pregledom i tumačenjem različitih laboratorijskih i drugih testova. Rezultati često ne daju sva objašnjenja.

Može biti frustrirajuće za lekare i pacijente kada jasna dijagnoza ostaje neuhvatljiva.

U danšnje vreme se pojavljuje atraktivna teorija, nazvana zamor nadbubrežne žlezde.  Ona povezuje izloženost stresu sa iscrpljenošću nadbubrežne žlezde, kao mogućim uzrokom nedostatka energije.

 

O nadbubrežnim žlezdama

 

Nadbubrežne žlezde imaju ključnu ulogu u organizmu, kroz stvaranje mnogobrojnih hormona.  Oni učestvuju u metaboličkim, regulatornim, imunološkim funkcijama organizma. Smeštene su na gornjim polovima bubrega, trouglastog su oblika. Njihovu građu karakterišu dve funkcionalno različite celine kora (korteks) i srž (medula).

Kora nadbubrežne žlezde sastoji iz tri zone: zone glomerulose, zone fasciculate i zone reticularis. Ove tri zone kore se međusobno bitno razlikuju kako u strukturnom, tako i u smislu lučenja hormona. Kora nadbubrega luči mnoge steroidne hormone koji se sintetišu iz holesterola, a direktno su uključeni u veliki broj metaboličkih procesa.

Tako je u zoni glomerulozi dominantna sinteza i sekrecija mineralokortikoida koju reguliše renin-angiotenzinski sistem. Taj sistem je od ključne važnosti za regulaciju volumena krvi i krvnog pritiska.

Sa druge strane, adrenokortikotropni hormon(ACTH) hipofize kontroliše stvaranje i lučenje glukokortikoida (zona fasciculata), androgena-muških polnih hormona (zona reticularis).  Glavni predstavnik glukokortikoida je naš stresni hormon-kortizol.

Srž nadbubrežne žlezde je zapravo deo nervnog sistema, a proizvodi kateholamine (adrenalin, noradrenalin, dopamin). Iako su kora i srž nadbubrežne žlezde dve zasebne celine, postoji njihova povezanost u funkciji, pogotovu u stresnom odgovoru organizama.

 

za više informacija o umoru i nadbubregu kliknite na link: https://hronicniumor.com/endokrini-poremecaji/

 

Zamor
Zamor-stresni odgovor organizma

 

Ali, da li je zamor nadbubrežne žlezde prava bolest?

 

Kada smo pod stresom, proizvodimo i oslobađamo više koncentracije kortizola u krvotok. Teorija nadbubrežnog zamora sugeriše da produženo izlaganje stresu može da iscrpi nadbubrežne žlezde.  Da dovede do niskog nivoa kortizola.

Smanjenje  hormona nadbubrežne žlezde bi moglo izazvati moždanu maglu, nisku energiju, depresivno raspoloženje, žudnju za solju i slatkim, vrtoglavicu i druge nejasne simptome. Brojne veb stranice pominju kako dijagnostikovati i lečiti zamor nadbubrežne žlezde.

Međutim, Američko endokrinološko društvo i sve druge medicinske specijalnosti ne priznaju ovo stanje. Endokrinolozi su kategorični: „ne postoji naučni dokaz koji bi podržao zamor nadbubrežne žlezde kao pravo medicinsko stanje“.
Ova nepovezanost između konvencionalne i alternativne medicine doprinosi frustraciji.

Zamor nadbubrežne žlezde-američki autori

Nedavni pregled  više studija zaključio je da ne postoji naučna osnova koja bi povezivala disfunkciju nadbubrežne žlezde kao uzrok umora. Autori navode da su studije imale neka ograničenja. Istraživanje je uključivalo upotrebu mnogo različitih bioloških markera i upitnika za otkrivanje zamora nadbubrežne žlezde. Na primer, pljuvačni kortizol je jedan od najčešćih testova koji se koriste za postavljanje dijagnoze u Americi.

Nivo kortizola, kada je proveren četiri puta u periodu od 24 sata, nije se razlikovao između umornih i zdravih pacijenata u 61,5% slučaja. Pregled postavlja pitanja o tome šta treba da se testira (krv, urin i/ili pljuvačka)? Kada je najbolje vreme? Koliko često? Koji rasponi se smatraju normalnim i koliko su testovi pouzdani?

Ukratko, ne postoje formalni kriterijumi za definisanje i dijagnozu zamora nadbubrežne žlezde.

 

 

Zamor-stresni odgovor
Zamor-stresni odgovor

Šta raditi ako imate simptome „zamora nadbubrega“?

Ukoliko imate umor, moždanu maglu, nedostatak motivacije, između ostalih simptoma.  Prvo treba da prođete temeljnu procenu kod lekara. Anemija, apneja u snu, autoimune bolesti, infekcije, druga hormonska oštećenja, mentalne bolesti, problemi sa srcem i plućima, bolesti bubrega i jetre samo su neka od mnogih zdravstvenih stanja koja mogu izazvati slične simptome.

Ukoliko svi testovi koje uradi lekar budu u redu. A vi i dalje imate simptome koji bi se uklapali u sliku nadbubrežnog zamora, zapitajte se: Zašto bi vam nadbubrežne žlezde bile iscrpljene? Pogledajte bolje koje vrste stresa mogu uticati na vas. Za mnoge je kriv užurban tempo savremenog života. Nedostatak biološkog objašnjenja može biti razočaravajući. Da stvari budu još gore, nije neobično da lekari kažu „s vama je sve redu“ ili „ovo je sve u vašoj glavi“.

Ogromna količina informacija na internetu koje preporučuju mnoge vrste lečenja izaziva još veći stres!

Stanja mentalnog zdravlja, kao što su depresija ili anksioznost, mogu imati simptome slične umoru nadbubrežne žlezde i možda neće dobro reagovati na antidepresive i psihoterapiju. Neki pacijenti ne veruju da je mentalno stanje, primarni uzrok njihovih simptoma i mnogi odbijaju lekove zbog zabrinutosti za njihove neželjene efekte.

 

za više informacija o smanjenoj funkciji nadbubrežnih žlezda kliknite na link: https://euromedic.rs/pregledi/specijalisticki-pregledi/endokrinologija/endokrinologija-smanjena-funkcija-nadbubrezne-zlezde/

 

 

Zamor-moždana magla
Zamor-moždana magla

 

Zamor nadbubrežne žlezde-šta raditi?

Kretanje ovim okeanom neizvesnosti nije lak zadatak. Simptomi povezani sa zamorom nadbubrežne žlezde verovatno imaju više uzroka. Česte kontrole i snažno partnerstvo između pacijenata i lekara su ključni elementi za uspeh. Alternativni i komplementarni lekari, često imaju bolje rezultate, jer termini traju duže i posmatraju pacijente holističkim pristupom.

Važno je biti oprezan: neki medicinski stručnjaci u Americi propisuju analoge kortizola za lečenje nadbubrežnog umora. Zamene za kortizol može biti opasna čak i u manjim dozama. Nenamerne posledice ovakve terapije, pogotovu dugotrajne, mogu uključivati osteoporozu, dijabetes, povećanje telesne težine i bolesti srca, želudca,oka, čak i psihozu.

Bez obzira kako to zovemo, postoje milioni ljudi koji pate od sličnih simptoma. A lični plan lečenja, koji uključuje savetovanje, lekove, suplemente, promenu načina života, između ostalog, mogao bi da funkcioniše za mnoge.

Poboljšanje nakon ovih programa oporavka je sporo, ali se nadam da će napredak u oblasti velikih istraživanjaa, genomike i njenog odnosa sa životnom sredinom i mikrobiomom, možda osvetliti kako bolje pomoći ljudima koji pate od ovih bolesti.

izvor: https://www.health.harvard.edu/blog/is-adrenal-fatigue-real-2018022813344

Zaključak

Ovo je još jedan tekst u nizu koji govori o spektru iz različitih sindroma koji bi mogli dovoditi/uticati na rasvetljenje etiologije sindroma hroničnog umora i sličnih stanja. Meni preredstavlja svojevrsnu inspiraciju za razmišaljanje, šta će medicina u daljem toku još pronaći , a da nastaje kao posledica stresa savremanog života. Nekako deluje da će buduće generacije biti primorane da beže iz gradova i vraćaju se prirodi…

 

Ukoliko vam se tekst svideo ili imate neke nedoumice, slobodno pišite u komenterima!

Hvala na čitanju!

dr Vesna Ikonić Marinković

 

 

2 thoughts on “Zamor-da li je nadbubrežni zamor stvarno stanje?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Autor

dr Vesna Ikonić Marinković

Diplomirala sam na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 2012. godine. U julu 2019. godine sam položila specijalistički ispit iz pedijatrije sa najvšom ocenom, a iste godine sam se zaposlila u struci na poslovima pedijatra.

pratite

baner hronicni umor
baner hronicni umor

ostali sadržaji